4 velike zagonetke

Frederik Pol, "Kapija 2: s' one strane plavog obzorja dogadjaja"
strana 46, izdanje Polaris-a

Robinet Brodhed, glavni junak SF romana, prica sa Albertom Anstajnom, svojim kompjuterskim programom...

*

"Pre nego sto ti saopstim tu pretpostavku moram u pojedinostima da razmotrim cetiri glavne tacke, i to ovako."

"Jedan. Velicine koje je Mali Dzim nazivao 'boga mu brojevima'. To su numericke velicine, uglavnom pripadaju vrsti koja se naziva 'vandimenzionalna', jer su ISTE za SVAKU jedinicu mere za koju imaju smisla. Odnos izmedju mase elektrona i protona. Dirakov broj kojim se izrazava razlika izmedju elektromagnetne i gravitacione sile. Edingtonova strukturna konstanta. I tako dalje... Mi te brojeve znamo sa velikom tacnoscu. Ono sto ne znamo to je ZASTO su takvi kakvi su? Zasto ne bi strukturna konstanta iznosila, recimo, 150 umesto 137 - plus? Kad' bi smo mi razumeli astrofiziku - kad' bismo imali potpunu teoriju - bili bi smo u stanju da te brojeve izvedemo na osnovu teorije. Mi imamo jednu dobru teoriju, ali ne mozemo iz nje da dedukujemo te brojeve. Zasto? Da li je mogucno", upita on svecanim tonom, "da su ovi brojevi na neki nacin slucajno takvi?"

On zastade, odbi nekoliko dimova iz svoje lule, a zatim podize u vis dva prsta.

"Dva. Mahov princip. I kod njega se takodje postavlja jedno pitanje, mozda nesto lakse. Moj pokojni prethodnik", rece on, namignuvsi malo - verujem da bi meni pokazao da je o ovome, zaista lakse govoriti - "moj pokojni prethodnik darovao nam je teoriju relativiteta, za koju se obicno smatra da pokazuje da je sve relativno u odnosu na nesto drugo, izuzimajuci jedino brzinu svetlosti. Kada si ti kod svoje kuce na Tapanskom moru, Robine, tvoja tezina iznosi osamdeset pet kilograma. To ce reci, to je mera koja pokazuje koliko se ti i planeta Zemlja uzajamno privlacite; to je tvoja tezina, u izvesnom smislu, u odnosu na Zemlju. Postoji takodje jedno svojstvo koje se naziva 'masa'. 'Masa' se najbolje odredjuje na osnovu sile koja je potrebna da izvede jedan predmet, recimo tebe, iz stanja mirovanja. Obicno smatramo da su 'masa' i 'tezina' priblizno jednake, a na povrsini Zemlje to i jeste tako, samo sto se uzima da je masa inherentno svojstvo materije, dok je tezina uvek relativna u odnosu na nesto drugo. Ali", on opet namignu, "hajde da izvedemo jedan gedanke-eksperiment, onako u glavi, Robine. Pretpostavimo da si ti JEDINO bice u svemiru. Druga materija ne postoji. Koliko bi tezio? Nikoliko. Kolika bi bila tvoja masa? A, tu se postavlja pitanje. Predpostavimo da imas jedan mali pojas sa raketnim pogonom i da si resio da ubrzas svoje kretanje. Posle izmeris ubrzanje i izracunas kolika je sila bila potrebna da te pokrene, i izracunas svoju masu - je l' tako? Ne, Robine, ne. Zato sto nema NICEGA prema cemu bi odredio kretanje! 'Kretanje', kao pojam, nema samo po sebi znacenja, on takodje zavisi od drugih 'nepomerljivih' stvari. Znaci da sama masa - prema Mahovom principu - ZAVISI od nekakvog spoljasnjeg sistema, pa je Mah smatrao da bi to moglo biti ono sto je on nazvao 'sveukupni svemir', i tako je osmisljena. A shodno Mahovom principu, onako kako su ga moj prethodnik i ostali prosirili i na druge stvari, takvu ISTU zavisnost nalazimo i kod svih drugih 'inherentnih' osobina materije, energije, prostora... ukljucujuci i 'boga mu brojeve'. Robine mnogo sam te zamorio?"

"Da znas da jesi, Alberte", zarezao sam ja, "ali teraj dalje!"

On se nasmesio i podigao u vis tri prsta.

"Tri. Ono sto je Henrijeta nazvala 'Tacka iks'. Kao sto se secas, Henrijeta nije uspela da odbrani svoju doktorsku disertaciju, ali ja sam njenu disertaciju pazljivo procitao i mogu da kazem sta je ona pod tim mislila. Tokom prve tri sekunde posle velikog praska, sto ce reci pre nastanka vaseljene kakvu mi danas poznajemo, citava vaseljena je bila relativno kompaktna, strasno vrela, i potpuno simetricnog oblika. Henrijeta je u svojoj disertaciji nadugacko citirala jednog starog matematicara iz Kembridza po imenu Tong B. Tang i druge; oni su izneli tvrdnju da se posle tog trenutka, posle onoga sto je Henrijeta nazvala 'Tacka iks', ta simetrija - 'zamrzla'. Sve konstanete koje mi danas primecujemo fiksirane su na toj tacki. Svi boga mu brojevi. Oni nisu postojali pre 'Tacke iks'. Oni postoje i nepromenjljivi su sve odonda.

Znaci, na Tacki iks u vremenskom kontinumu, tri sekunde posle velikog praska, nesto se dogodilo. Mogao je to biti sasvim slucajan dogadjaj - uskomesanost usled rasprskavanja oblaka.

A mogao je biti i hotimican."

Zacutao je i pusio neko vreme, gledajuci u mene. Posto nisam reagovao, on uzdahnu i podize uvis cetiri prsta.

"Cetvrto, Robine, i poslednje. Stvarno se izvinjavam zbog ovog dugackog uvoda. Poslednja vazna stvar u Henrijetinoj pretpostavci bila je u vezi sa 'nedostajucom masom'. Cini sa da jednostavno u vaseljeni nema dovoljno mase koja bi se uklopila inace veoma uspesne teorije o velikom prasku. Tu je Henrijeta napravila jedan ogroman 'iskorak' u svojoj doktorskoj disertaciji. Iznela je tvrdnju da su Hiciji naucili na koji nacin da stvore masu i da je uniste - i u tome je, kao sto danas znamo, bila u pravu, mada je to bilo samo njeno promisljanje, a visoki strucnjaci pred kojima je branila svoju disertaciju to su zivo osporili. Zatim je nacinila jos jedan 'iskorak'. Iznela je tvrdnju da su Hiciji, u stvari, prouzrokovali nestajanje izvesne kolicine mase. Ne na nekom svemirskom brodu, mada bi da se njeno nagadjanje toga ticalo bila u pravu, nego u mnogo sirem, smislu. Na nivou ukupne vaseljene, u stvari. Njena pretpostavka je bila da su oni pazljivo proucili 'boga mu brojeve' i kao i mi dosli do izvesnih zakljucaka koji izgledaju tacni. Ovde stvar postaje malo zamrsena, Robine, pa obrati paznju - ali skoro smo stigli do kraja.

Vidis, te fundamentalne konstante kao na primer 'boga mu brojevi', odredjuju da li zivot moze ili ne moze da postoji u vaseljeni. Uz vrlo mnogo drugih stvari, razume se. Ali ako bi neke od njih bile malo vece ili malo manje, zivot ne bi mogao da postoji. Uvidjas li sta logicki proizilazi iz te tvrdnje? Da, mislim da uvidjas. To je jednostavan silogizam. Gornja premisa, 'boga mu brojevi' nisu odredjeni zakonima prirode vec su mogli biti drugaciji da su se u 'Tacki iks' zbili izvesni drugaciji dogadjaji. Donja premisa, kada bi oni bili drugaciji u ovom ili onom smislu, vaseljena bi sa manje gostoljubivosti prihvatila zivot. Zakljucak? E, u tome je sustina stvari. Zakljucak: kada bi bili drugaciji u nekom drugom smislu, vaseljena bi sa vise gostoljubivosti prihvatila zivot."

I onada je prestao da govori, i sedeo je i gledao u mene, zavukavsi ruku u jednu papucu kako bi se pocesao po tabanu.

Ne znam ko bi od nas dvojice duze cekao da onaj drugi prvo progovori. Ja sam pokusao da svarim gomilu veoma nesvraljivih ideja, a sto se tice starog Alberta, on je resio da mi daa dovoljno vremena da ih svarim. Presekao nas je Pol Hol...