12.12.18

Koja je funkcija umetnosti?

  Mislim da će se svako složiti da je smisaona vokacija umetnosti oplemeniti lepotom, odnosno da forsiranje umetnosti u krajnjem ima pozitivni uticaja na one koji je doživljavaju (rečeno u duhu tekućeg nam vremena: konzumiraju). Ako je to tako, imam onda jedno pitanje za vas: šta je smisaoni cilj sledećih stihova koji su sadržaj spota iza njih?

Kleopatra 

(Mimi Mercedez)

Kad kasu napunim kešom, kadu napunim mlekom
grlo isperem "Jack"-om, uživam k'o kraljica
i sebe napunim dečkom, veče ispunim seksom
to me ispuni srećom, znam što sam radila

Kleopatra, polu žena - polu vatra
ne želiš da me izbaciš iz takta
Kleopatra, kraljica spektakla
do pakla iza zatamljenog stakla

Kleopatra, ja sam vam i tata
svi kraljevi u meni vide brata
i proričem sudbinu, u mojim ste kandžama
kraljica karata, radim sa trandžama

Kleopatra, Kleopatra, Kleopatra, Kleopatra

Kleopatra je vatreni znak
ja sam previše jaka za brak
da očvrsnem um, artikulišem ličnost
da učvrstim moć, manipulišem pičkom

Pijem kao kamila i ne poštujem pravila
osim nekoliko bitnih što sam ja postavila
moja ekipa je sila, to je oduvek bila
oduvek kidala, grizla, tri krokodila iz Nila

Ženska banda je gladna, pa svaki dan pravi pazar
bila bih srećna da saznam da je bar neka naš pandan
svaka zajebana kučka biva stavljena na test
ali posle testa retko koja čuje dobru vest
only the best

Na zlatnom stolu, ispred mene, piramida od spida
znam da sam stoka, ali koka mi je previše fin rad
ja sam kraljica stila i princeza svemira
ja sam ispred vremena, kao stari Egipat

Imaš gadan ego trip k'o matori reperi
koji sveži su i rade k'o bajati ekseri
mumije uz poštovanje pakujem u katakombe
znaš da spremna sam na sranje, jer sa sobom imam bombe

Tumačenje:
1   - sebe napunim dečkom        ...čime žena "ispunjava" sebe?
2   - veče ispunim seksom         ...dovoljno rečito
3   - radim sa trandžama           ...radi i sa transeksualcima
4   - previše jaka za brak          ...brak je prevazidjen
5   - manipulišem pičkom          ...dovoljno rečito 
6   - zajebana kučka                  ...dovoljno rečito
7   - piramida od spida              ..."spid" je vrsta droge
8   - koka mi je previše fin rad  ..."koka" je kokain
9   - bajati ekseri                      ..."ekser" je ekstazi
10 - spremna sam na sranje      ...dovoljno rečito

  A onda, pošto ljudi mladog doba nemaju izgradjene kriterijume kuda i kako sa sobom, a uticaj umetnosti je NESPORAN pogotovo ako je ona ovako vulgarno eksplicitna - onda je obično kopiranje onoga što se nameće njihova jedina moguća reakcija - "...i ja bi da sam takva!"

  Mlade devojke, bez ikakvih iskustava olako mogu da uzmu kao primer za ugled i svoju budućnost sadržaj ovog spota. Zašto? Zato jer on javno - znači društveno odobreno - i sasvim nekritički promoviše ono čemu treba težiti dajući model i uzor smisla života - sebičnost i samoživost u hedonizmu...

  Da li je sve to slučajno kod nas? Ko nas to lagano i neumitno uništava? Da li ikakva akcija o štetnosti droge može da potre uticaj ovakve popularne "umetnosti" koja se svakodnevno plasira na jednom kablovskom kanalu?

  ...i ovo:  https://www.youtube.com/watch?v=ANRU6p9Gn9I

  ...i ovo:  https://www.youtube.com/watch?v=2e7OkH5H6-A

  sa donjim komentarom:

4.11.18

sladak mali TROSTRUKI SINHRO

(Termin "sinhro" je skraćenica pojma "sinhronicitet", koji je u nauku uveo psihoanalitičar Carl Gustav Jung)

Nedelja pre podne 04.11.2018-te, na potkrovlju sam, nešto ne znam šta bi sa sobom, a vreme je još uvek lepo, šteta je trošiti ga u kući. Odjenom se setim da je danas zemunski buvljak, onaj pravi, ne onaj novobeogradski...

Odlučujem iznenada da odem do buvljaka, tek da se malo provozam biciklom, ne radi neke ciljane kupovine ... odluka je bila momentalna, bez dvoumljenja, ličila više na kao poriv ... i bez ikakvog presvlačenja sem obuvanja cipela, onako kako sam bio odeven u kući, sedam odmah na bajs i krećem ... a dok pedaliram, osećaj mi je neki da treba da žurim, ali mislim se zašto? ... do buvljaka mi je oko 10-tak minuta vožnje, možda i manje...

Dok vozim, razmišljam šta bih ipak kupio ako natrčim na pravu stvar, jer buvljaci su takvi - uvek iznenade kupca nečim vrednim ... hardware sigurno ne, jer puna mi je kuća toga ... znači, razmišljam, ostaje samo neka knjiga, ako natrčim na pravu... da - gledaću knjige!

Stižem iza 10h, uobičajena gužva ... tražim pogledom "štandove" po zemlji sa knjigama ... ima ih, negde su složene a negde samo nabacane na gomilu. Znam oprilike od ranije mesta gde ih uvek ima, obilazim ih ali ne nalazim ništa za mene...

Tako dolazim do kraja dugačke ulice okupirane uglavnom šetačima koji izdaleka samo merkaju robu ... na kraju nje je još jedna udesno kao ulica, a ustvari ćorsokak sa stepenicama na kraju. Plan mi je da završim šetnju razgledanja i krenem odmah kući ako ni tu ne nadjem ništa, da se po običaju ne vraćam nazad i na ogradjeni plac, zvanično mesto buvljaka...

A onda, na ovećoj gomili nabacanih knjiga, na samom vrhu, spazim jednu omanju ali podeblju za svoju veličinu, svu musavu i nikakvu jadnu ... izdaleka čitam "MATEMATIČKI PRIRUČNIK" - aha! ... evo je, ova bi mogla biti ta! ... sitna slova ispod naslova "za inženjere i studente" ne vidim odmah, isuviše je to za oči stare 66 godina...

Parkiram nekako bajs da nikome ne smeta i uzimam knjižicu ... sva se raspala, tzv. 'rikna' je skroz odvojena od stranica ... ... ali ... ALI ;) ... ja takve najviše volim, te koje su mnogo premetane po rukama, znači mnogo čitane, znači - vredne! ;) ... a ja matematiku cenim odavno, a najviše od kada sam je ispolagao na fakultetu u dva dela, višu I pa višu II ... ;)

U tom prvom dodiru sa knjižicom, odjednom začujem iza sebe glas koji me pita - Jel' to Bronštajn? ... okrećem glavu da vidim ko pita, i vidim starijeg mršavog čoveka sa takodje biciklom pored sebe ... okrećem mu naslovnu stranu i dajem da pročita ... Jeste, Bronštajn je, kaže ovaj, a onda nastavlja uz smešak - Nama su na ispitima davali da je koristimo, ali to nije pomagalo ako se nezna materija ... našta odgovaram - I nama su davali isto knjigu iz Mehanike tla na usmenom, ali je trebalo znati pronaći u knjizi gde je odgovor ... i dopunski pitam - A na kom ste vi fakultetu koristili ovaj priručnik? ... - Na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu, ali je moja bila na ruskom, a ta je vaša vidim na srpskom! ... Razmišljajući prelistavam knjižicu, ali se ne sećam nekog Bronštajna za ikakav priručnik? ... a samo ime "Bronštajn" mi je nekako sočno, uliva poverenje i respekt, neka je veličina u njemu samom...

Stavljam naočare i čitam ... da, na srbskom je, mada mi ni ruska mislim se ne bi smetala ;) ... tražim godinu izdanja originala, nalazim "Moskva 1962", deseto izdanje čak! ... slučajni poznanik odlazi uz pozdrav svega najlepše ... osvrćem se da nadjem prodavca, prilazi jedan mladi ciga, pitam pošto? ... 200 dinara, kaže ... kupujem priručnik bez cenjkanja ...

Dok se vozim nazad kući, mislim se dal' da odmah svratim do Jasne koja je tu usput, kod koje uvek nosim stare knjige na sredjivanje ... i setim se da je nedelja, da nije red u nedelju da joj poslovno dolazim kući, sutra ću...

*

Vraćajući se kući razmišljam ... o potrebnoj količini slučajnosti za susret u prostoru i vremenu sa nekim ko je u mladosti koristio takav priručnik - baš kada sam ga ja uzeo u ruke! ... a onda mi iz sećanja izvire podatak o još jednom čoveku koga sam znao, koji je takodje studirao na istoj akademiji u Zagrebu, pukovniku u bivšoj JNA, Randjelu Djošiću, ocu moje prve supruge...

U nameri da ne zaboravim sve ovo, rešim da to stavim na ovaj blog, i zato slikam knjižicu ... a na prvoj strani stoji kao dečijim rukopisom ispisano ime "Djole Zrnić" ... začudjen, listam dalje, i nalazim na više strana otisak pečata na kome piše: "Djordje B. Zrnić, Projektant softvera dipl.ing. Ugrinovačka 40, Zemun" ... a oca moje prve supruge su svi takodje zvali Djole, od prezimena Djošić ... sabiram: dva su mi se Djoleta desila u vezi jedne knjižice, a neko treći, slučajni prolaznik sa buvljaka, je studirao na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu kao i Djole otac moje prve supruge, dok je bivši vlasnik priručnika, takodje neki Djole, tu skoro mi komšija zemunac, pa još i softveraš kao ja ... plus je trebalo požuriti radi susreta u pravom trenutku prostor-vremena sa tim trećim, koji je isto studirao na onoj akademiji... Nekada su za tako šta govorili "Kako je mali ovaj svet...", a sada se više nema vremena za male svetove, sada svi negde žure i gledaju samo svoja posla (u ovom velikom svetu sveopštih komunikacija) ... a za takve užurbane se govorilo "Juri ko muva bez glave..." ... (a šta će muvi glava kada ima Google)...

Sladak mali trostruki sinhro, jel da :) ... tako to ide kada se ništa levo ne planira nego se vozi na osećaj, desnim vijugama... ;)





1.11.18

Zašto ne govorimo istinu?

Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i psihološkog laganja - brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada je važno biti iskren...

(Vesna Bantić Stefanović)

(IZVOR "Treće oko", PREPISANO iz broja 754 od 23.10.2018.) 

     Na "privlačnost" laži danas niko nije imun, nema čoveka koji makar jednom nije prećutao ili iskrivio istinu. U manevrisanju kroz svakodnevicu nesvesno se oslanjamo na svoju sposobnost obmanjivanja - kažemo nešto što nije istina, ili neku situaciju karikiramo. Sitna ili krupna laž su izlaz za kojim mnogi posežu.
   Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i patološkog laganja, brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Ponekad želimo da ispadnemo bolji nego što jesmo, da u očima drugih izazovemo divljenje (JA vredim ako je moj život uzbudljiv), ili možda povećamo sopstveni uticaj i moć. Laži (namerno ne govorenje istine) često su naš način da održimo svoje samopoštovanje u mnogim neprijatnim situacijama. Istinu zaobilazimo i kada ne želimo da priznamo neku slabost  ili neuspeh, ili kada se plašimo da će nas izgovorena istina udaljiti od osoba koje volimo i koje nam znače. Ponekad to činimo da bismo sakrili kako se zaista osećamo, ili da ne bismo povredili drugu osobu, ili jednostavno zato što je laž lakše izgovoriti od istine.
   Danas je teško ostati iskren i prema sebi, i prema drugima. Ljudi se medjusobno lažu, varaju, obmanjuju (laskanjem, dodvoravanjem), a to im izgleda "hrabrije" nego da jedni drugima kažu istinu u lice. Na tom spisku onih koje lažemo smo i mi sami. Svi smo malo duhovitiji, pametniji, lepši, a posebno smo bolji vozači. Nekad slažemo nešto a da toga nismo ni svesni. Prema nekim istraživanjima, najviše lažemo one sa kojima imamo najprisniji odnos - članove porodice, partnera i dobre prijatelje. Istinu uglavnom prećutkujemo kada pričamo o vernosti i novcu. Najgora laž koju partneri izgovaraju jedni drugima je ona o (ne)vernosti. Odgovor na pitanje o preljubi je gotovo uvek negativan, ali reko kada tačan. Druga najgora laž tiče se novca. Partneri često skrivaju jedni od drugih gde su i kako potrošili novac. To rade kako bi se opravdali i sakrili istinu sami od sebe.

  Ono što ne znaš, ne može da škodi

   Većina ljudi teško odoli izazovu da bar povremeno skrene sa puta i preoblikuje je "po sobstvenoj meri". Ljudi se služe lažima u svakodnevnom životu, a najviše skrivenih istina ima u ljubavnim vezama. U vezi, partneri ne govore istinu u svakom trećem razgovoru. U braku postaju iskreniji, pa istinu zaobilaze u svakom desetom razgovoru. U emotivnim relacijama sitne laži su "dozvoljene" i uobičajena sredstva za zavodjenje, kako bi se izazvala nečija ljubomora, da nekome budemo još privlačniji i interesantniji. S' tim lažima živimo iz dana u dan, a najčesća i najrasprostranjenija neistina koja se izgovara i koja nikome neće nauditi je odgovor - "Dobro sam". Nedostatak kontakta oči u oči ohrabruje ljude da lažu. Lakše se ne govori istina u SMS-ovima nego u telefonskom ili direktnom razgovoru, tvrde stručnjaci. Neki ljudi imaju potrebu da govore polovičnu istinu, drugi preferiraju laži, neki vole da žive u lažima. Neki lažu iz pakosti, drugi da bi "spasili" sebe (zbog straha od prekora okoline ili kazne), a nekada to činimo jer smo izračunali da nam je to daleko korisnije nego da sagovorniku "saspemo" istinu. Iskrivljavanje istine je vrlo česta taktika u laganju. Ne kažemo čistu laž, nego promenimo istinu kako bi nam više odgovarala. Svako ponekad laže, samo je pitanje kada i s' kojim ciljem, tvrde stručnjaci. Ako ih govorimo u dobroj nameri, nazivamo ih "belim lažima". Iza njih stoji želja da sebe poštedimo neprijatnosti do kojih bi moglo da dodje ukoliko bi smo rekli istinu. To su male, iskrivljene istine koje ne škode nikome, ali nama puno pomažu. Da nekome ulepšamo dan, izbegnemo svadju, razočarenje, kako bi smo poštedeli tudja osećanja, kad želimo da neko nama drag ne pati ako baš ne mora. Život je lakši upravo zbog malih, dobronamernih laži: "Izgledaš sjajno"; "Nisam video tvoju poruku"; "Krenuo sam"; "Čujemo se"; "Vidimo se"; "U pravu si"; "Pozdravljaju i oni tebe" ... samo su neke od njih.
   Istina može da bude veoma surova stvar, pogotovo kada je kažemo u pogrešnom trenutku. Oni koji izgovaraju ovakve laži opravdanje nalaze u činjenici da je laž manje bolna od prave istine koja je često isuviše agresivna ili sračunata da povredi. Mnogi parovi pribegavaju "belim lažima" kako bi zadržali skladne odnose u braku. Nema ništa loše u njima dokle god se to nevino laganje ne pretvori u obmanjivanje (37% ljudi tvrdi kako laže kako bi sagovornika zaštitilo od "prave istine"), slažu se brojni psiholozi. Preterivanje, poluistine ili takozvane bele laži, mogu da budu važan saveznik na razgovoru za posao. Ulepšavanje istine može pozitivno da utiče na poslodavce, jer vam daje mogućnost da stvorite dobru sliku o vašim sposobnostima. "Bele laži" imaju svoju svrhu samo kada su dozirane na pravi način - ne bi smele da postanu uobičajena praksa. Kako laž od saveznika u društvenom životu može da preraste u karakternu osobinu, stanje duha, ili čak bolest? Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada nije vredno biti iskren svaki put? Korisno je da uočimo u kojim momentima se najviše služimo lažima, kako nas odredjena laž štiti, od čega nas štiti i da li ugrožava neki naš odnos?

  Nesigurnost navodi na laž

   Laganju su češće sklone nesigurne osobe koje imaju nizak nivo samopoštovanja. One veruju da u mnogo čemu nisu sposobne ili nemaju poverenja u ono što poseduju, zato osećaju veliku potrebu da to na neki način nadoknade, da kompenzuju na neki način ono što im nedostaje. Laž je prva greška za kojom posežu jer misle da će steći uvažavanje ako ističu kao istinite dogadjaje koje nisu doživeli. U svakodnevnom životu takvi ljudi izmišljaju razne priče samo da bi skrenuli pažnju na sebe. Suprotno uvreženom mišljenju - da se lažima češće koriste manipulatori i ljudi skloni spletkarenju, "lažljivci" mogu da budu i oni kojima je previše stalo do drugih, a ono do čega im je najviše stalo je to što drugi misle o njima - odnosno kakve će utiske ostaviti. Osim impresioniranja okoline, razlog laganja može da bude i strah od suočavanja sa stvarnošću. Pazite da vam laganje ne predje u naviku. U modernom društvu to je prilično raširena pojava, veština koju vrlo rano naučimo i prema istraživanjima, ljudi su prilično snalažljivi u tome. Savremeno društvo od nas zahteva da budemo savršeni, uspešni, ostvareni na svim životnim poljima. Ali ako je laganje deo rutine, biće nam jako teško da prestanemo da manipulišemo i lažemo, pa ćemo često i sami sebe uveriti u njih. Naučnici tvrde da je hronično ili patološko laganje opasno po mentalno, ali i fizičko zdravlje, bez obzira da li se iza njih krije dobra ili loša namera. Laganje crpi našu energiju, jer je teško voditi evidenciju šta smo i koga slagali i koju "masku" pred kim treba da stavimo. Najdestruktivniji oblik laganja je zadržavanje ili prikrivanje informacija od nekoga ko bi, kako mislimo, njima bio pogodjen.
   Osoba koja ima problema sa patološkim laganjem izgovara laži svakodnevno, u velikim količinama i jako ubedljivo, kao da izgovara čistu istinu. Ako u lošoj nameri lažemo, manipulišući kao bismo izvukli neku korist za sebe, povredjujemo drugu stranu - cena je gubitak poverenja. Budite što iskreniji i bićete srećniji, tvrde stručnjaci na osnovu rezultata brojnih psiholoških studija. Oni koji su smanjili upotrebu sitnih laži u svakodnevnom životu postali su srećniji, redje su osećali simptome glavobolje i manje oboljevali od virusnih infekcija. Veća iskrenost u komunikaciji poboljšala im je odnos sa članovima porodice, prijateljima i kolegama.

  Laganje kao navika

   Naučnici su zaključili da istinom možemo produžiti i životni vek, jer svaki put kada slažemo mi doživljavamo stres, jedan od glavnih izazivača raznih psihofizičkih oboljenja. Kada lažemo, naš mozak je preopterećen, onog trenutka kada to uradimo, telo oslobadja kortizol u mozak. Nekoliko trenutaka kasnije, memorija se "pregreje" - dok pokušavamo da se setimo i laži i istine. Sav ovaj dodatni stres ima i negativne posledice po zdravlje. Može da poveća krvni pritisak, izazove napetost u vratu i glavobolju, probleme s' probavom i bol u donjem delu ledja. Laž je naveći potrošač energije - trošimo je dok izgovaramo i održavamo neku laž, što može da izazove anksoznost, a u nekim slučajevima i depresiju. Iskrenost je osnova svakog zdravog i zrelog emotivnog odnosa, zato oprezno birajte reči za koje niste sigurni da neće povrediti partnera.
   Dobar način za kontrolisanje patološkog laganja je druženje i provodjenje vremena s' ljudima koji su iskreni, koji cene istinu i s' kojima možete otvoreno da komunicirate. Psiholozi savetuju da je potrebno da se suočite s' istinim, koliko god da je ona teška, jer ipak, istina boli a laž "ubija". Prikrivanje tajni i skrivanje nečeg od drugih je zamka. Najveći deo vremena provodimo u toj igri "skrivača" - pogrešnog predstavljanja u skladu sa tim koja nam je priča u tom trenutku potrebna. Izbegavanje istine, nespremnost da se kaže ono što zaista osećamo i mislimo, pogubno može da utiče na naše zdravlje i sreću. Psihološko isceljenje moguće je samo zahvaljujući slobodi koja se javlja kada više ništa ne skrivamo.

   KOMENTAR vlasnika bloga:

   Laž je PRIMAMLjIVA; ona rešava tekući "problem" brzo i efikasno za onoga ko je izgovara. Ljudi nemaju iste sisteme vrednosti i zbog toga je nešto, bilo šta, za neke normalno a za neke nije. Tu situacija, kada zbog razlike u vrednovanju može doći do nerazumevanja ili konflikta svake vrste sa svakojakim posledicama - laž lako rešava, PREMOŠĆAVA...
   ALI...!!!
   Ima i ljudi koji UVEK govore istinu i zbog toga imaju probleme! Jednostavno, ma koji nivo komunikacije da je u pitanju - laž im je strana pojava, čak ih ona i nervira kada je opaze kod drugih! Jedan sam od takvih, dobro znam taj usud...
   Ipak, poštujući svoja životna iskustva i načela, ne bih pristao da mi misli zaKOROVe ma kakve laži. Laži MUTE BISTRINU mišljenja, jer ... ako pristanemo na neophodnost laganja - gubimo realne oslonce stvarnosti!
   A kako se laž najlakše prepoznaje? Većini ljudi dok lažu - zadrhti glas ako ih iznenadnim pitanjem proveravamo za prethodno izgovorene laži - to STRAH zatreperi u njima. Na tim nekontrolisanim reakcijama savesti se zasniva i detektor laži. Samo su okoreli lažovi imuni na takva pitanja...



Oznake: , ,

9.10.18

STVARNOST poStaje SVE MANjE REALNA

...? ... ;)
Zanimljiva tvrdnja, jel da ... koja pledira da razdvoji pojmove stvarnosti i realnosti za koje smo navikli da su sinonimi, jedno te isto. Ajde ipak da pokušamo da ih razdvojimo, da im nadjemo razlike. 

Smatrajmo da je stvarnost ono što je neposredno oko nas, što primamo čulima, pa zato svako od nas ima SVOJU stvarnost obzirom na svoje opažajno i spoznajno okruženje koje formira NjEGOVO lokalno iskustvo. Dakle stvarnosti dvoje njihovih vlasnika mogu itekako da se razlikuju; recimo jedan je afrikanac u savani a drugi stanovnik megapolisa - njihove stvarnosti nemaju veze jedna s' drugom!

Tako gledano, da li realnost ima svoje lokalno vlasničke mnogostrukosti? Uzmimo da ih nema, da je realnost jedna jedina zajednička za sve, moguće različita samo vremenski, za svaki svoj trenutak. Realnost je ono stvarno dešavanje koje ne zavisi od njenog ma kog opažanja - ona je u jednom vremenskom trenutku ISTA za sve!

E sad', ako ne prihvatate ovu polaznu postavku - nemojte dalje da čitate, bolje da odustanete nego da se moguće na kraju nervirate... :\ ...jer kazivanje nije bpovoljno!

...

Ali na stranu sve to, ta finesa o razlici termina stvarnost i realnost - nešto drugo je suština naslova!

Kako mi sve više i više, odnosno svako od nas danas spoznaje svoju ličnu i lokalnu stvarnost, ali i onu širu/dalju koja ga interesuje? Nemojete da se pravite nevešti, zna se kako - preko neta! ;) ... (detalj: kada neku reč zbog česte upotrebe skraćujemo, to je dokaz da nam je ona mnogostruka svakodnevica, da nam je 'ušla pod kožu').

Tvrdim da danas ogromna većina svetske populacije svoju stvarnost konzumira preko ekrana različitih veličina (jer se danas sve samo "konzumira", a razmišljanje o sadržaju konzuma ili uopšte kao kosmološki fenomen - je out!). Ako udjete u bilo koji autobus, videćete da velika većina njih odsutno bulji u svoje mobilne (zvane i "mob", opet ona primedba o čestoj upotrebi koja skraćuje reči). Videh čak da neki i džogiraju gledajući u svoj mob!

Sada sledi sabiranje: 2+2=4 ... ko svoju stvarnost konzumira kroz ekrane, on svoju realnost vidi i doživljava ONAKO KAKO MU JE ONA SERVIRANA od onih koji prave te sadržaje po netu! A oni to naravno znaju, pa to i koriste - čik pogodite na čiju vajdu? ... ;)

Ali ipak, šta je u tome toliko loše rećiće večiti oponenti, ako se ima bukvalno 'trenutno na dlanu' šta se sve dešava u svetu i društvenim mrežama (paznja!!! - to zadnje je kao droga!). Da, dobro je to tako mehanički gledano, ali ima jedna "sitnica": otkud znate da je to tamo sve istina što vidite i čitate, i da je rečeno baš sve? ;) ... ... Da, daa! ;/ - i zato naivno pitam: jel ima u današnje vreme da neko laže o bilo čemu? Ima naravno, počev od reklama pa do visoke politike sasvim je normalno da se laže ... "cilj opravdava sredstvo", milina živa! Sto više lažete to ćete pre postići ono što hoćete, jel tako ... lažima treba dati samo lepše ime "marketing", slično onim rasprodajama što ih odjednom zovu "akcije" ;( ... E da, psihologija je moćna sprava! ;) ... A cilj je: što brže do uspeha čija je jedina mera materijalno posedovanje onoga što dokazuje vaš društveni status i životni "uspeh" ... ma ko te pita jesi li čitao klasike književnosti, ma 'ajde bre koji klasici, važno je kako je meni danas, to je mera moje stvarnosti! ... a za neke (one fuj/bljak druge), je samo važno da prežive svoju stvarnost, pa zato I ONI MORAJU da lažu, jer - kako drugačije uopšte, govoreći istinu, opstati u svetu gde SVI lažu, makar i iz kurtuazije?! ... INTERES bilo kog nivoa do koga se dolazi na bilo koji način postaje od strane svake društvene zajednice opravdani razlog za sve - svi ga priznaju kao neminovnost pa zato i normalu, svi ga prihvataju kao validan način mišljenja, ponašanja i delovanja! ... :/ ... i tako krenusmo u rikverc evolucije :((( ...

Zaključak: što više buljite u ekrane i ekrančiće, to manje živite sopstvenu stvarnost već onu iza njih, TUDjU - TO je vaša stvarnost, ono što vam drugi serviraju, ne dešavanje oko vas! ... pa otud' i naslov ovog posta! ;)

Eto, to sam samo hteo da vam kažem, a sad' ipak nastavite da surfujete i guglate... jer tamo je sve, sva vaša stvarnost i ceo vaš život! ... I uopšte, šta će nama pamet kad imamo smartove i net? ....... i WIFI naravno! ;)))  (nek' digne ruku onaj ko nije gledao Matrix?! ....... da, al' tamo su sve kablovi!)



Oznake: , , , ,

27.9.18

crno-crvena PANDEMIJA

Možete me smatrati i dokonim penzionerom koji nema šta drugo da radi nego da posmatra svet oko sebe i dovodi u vezu koješta što je bez veze - ali samo naizgled! Smatrajte šta god hoćete, ali neke pojave je nemoguće neprimetiti ili primećene tek-tako olako negirati ili olako odbaciti...

Koje to pojave?

Odavno, više godina u nazad, primećujem da kolorit sveukupne stvarnosti počinje da tamni i naginje ka tamnim zagasitim bojama, počev od metalno-sive pa sve do mračno-crne. Dovoljno je samo obratiti pažnju na preovladjujuće boje automobila i biće vam jasno o čemu pričam.

A onda je ta pandemija ka tami i mraku počela da se širi i na odevanje, pa čak i na stambene objekte! Znam recimo kuću u Zemunu odmah prekoputa groblja (indikativno!) koja je kompletno crna - sem jednog stuba koji je bez ikakvog smislenog razloga crven! To pomenuh sinu, a on mi reče da je u Grčkoj video jahtu umesto u beloj boji, koja odavno odlično pristaje morsko-plavoj (recimo Grčka zastava je u štraftama tih boja ne sigurno slučajno) - skroz crnu!

Neko ili svako će da kaže - ma trenutna moda, mani se gluposti, i na taj lagodni način "reši problem"... ali, ALI - da li se pretežni kolorit u bilo čemu može smatrati psihološkim odrazom onoga ko ga producira na bilo koji način, svesno ili nesvesno? Meni liči da može i mora, da je to čak veoma smisleno i logično...

U kom smislu logično?

Crno je "boja" mraka u smislu odsustva svakog svetla, a svi znamo da je bela mešavina svih boja. Recimo svako može da se zapita - zašto zdravstveni radnici nose bele mantile? Odgovor je naravno lak: da bi prljavština bila lakše i više uočljiva, jer zdravstvena profesija preferira uslovno i prevashodno čistoću ... a onda taj svako može da crno dovede u sličnu, ali inverznu korelaciju: lakše se živi ako se manje obraća pažnja na pedantnost čistoće jer crno maskira fleke i svaku drugu nečistoću. Sasvim slično važi i za boje automobila, gde je siva čak "jača varijanta" za skrivanje lenjosti - siva je boja prašine ... ili stvarnog nemanja vremena za te životne "detalje" jer nas "gazi" tempo života.

Ovo zadnje gore može da liči na odbranu teze da preovladjujući kolorit nema veze nisačim, ali bi time ipak negirali psihološku činjenicu koja kaže da se ljudi oblače onako kako se osećaju, da biraju kolorit kojim se okružuju generalno shodno svom raspoloženju. Da li iko može da dovede u pitanje tu tvrdnju? Mislim da ne može, jer makar i prikriveno podsvesna neka logika MORA da stoji iza izbora boja bilo čega, makar to bila posledica i trenutnog a ne nečeg dugoročnog.

Nekoliko primera koje sam zapazijo:

  - boja dresova hrvatske reprezentacije na zanjem svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji: sve crno a brojevi na njima crveni. Slučajno? Poznavajući njihov istoriski pedigre ne bih rekao ... jedino im je golman koji je na kraju branio penale bio u kombinaciji bele i zelene... :(


  - poseta Novaka Djokovića svom novokupljenom stanu - Nole obučen u baš primetnu kombinaciju crnog i crvenog, ili skroz u crnom. Čak su i patike bile crne sa crvenim detaljima! Da li se taj odevni izbor možda može povezati sa njegovim uspešnim povratkom u svetski teniski vrh? ... ;)


  - dodjem pred jedan svima poznati kiosk na ćosku vrlo prometnih ulica koji radi i kad drugi ne rade - kad ono i on skroz pocrneo sa naravno svim crvenim slovima na njemu! Možda je ipak slučaj, ali zašto je i renovirana mesara na 100 metara odatle takodje sva u crnom? ... a 30 metara dalje eno i pocrnele pekare!


Uopšte, da li znate ili slutite čija je to "dobitna kombinacija", te dve boje "u modi"? Da li želja za uspehom danas mora da se dovodi u vezu sa odgovorom na to pitanje? ;\ ... Ili ipak ne mora?







Oznake: , ,

15.8.18

BESMISLENOST SMISLA ili obrnuto, svejedno je DANAS

Setam Prvomajskom ulicom Zemuna trazeci kineske radnje zbog japanskih japanki ili apostolskih apostolki, svejedno je :) ... ili jadranki, svejedno je opet ... sta god da pomenem prodavacici nase gore list zaposlenoj kod gazde kineza, ona razume sta mi treba - leto je, svi nose sto laksu obucu pa im nije tesko ... apostolke, jadranke - redjam u mislima razna imena za jedno te isto...

Izdaleka vidim neku malu guzvu i uniformisana lica, prilazim, komunalci su u pitanju, svi u rukama nose neke velike blokove sa cvrstom podlogom. Naravno, kaznjavaju ulicne prodavce ... a onih sto prodaju duvan nema, razbezali se! ... Pitam se zasto se jedni razbezase a drugi hlano i nevoljno ipak placaju kazne? I nalazim odgovor: duvan je lako zapleniti jer je lagan, ali pune gajbe nisu, ko ce njih da tegli po ovoj sparini...

Jedna prodavacica, krupna zena se razgalamila na sav glas, potpisuje neki zapisnik, komunalac joj vraca licnu kartu, ona i dalje galami na njega, bas onako iznervirano ... "Znam ja i onoga iz Interpola, inspektora..." ... i kune se u svoje srce pokazujuci na njega, kaze "Ne kunem se u decu..." ... mladi komunalac nesto prica, niko ga ne slusa, svi gledaju prodavacicu, a ona galami li galami...

Produzavam dalje kojih desetak metara. Dvoje cigana, muz i zena verovatno, cutke hladno gledaju sta se desava, ali ne sklanjaju robu, cekaju komunalce, cekaju dnevnu ezekuciju od koje zavisi sta ce im biti u tanjiru ... a meni nije opet nesto jasno, pa ih pitam "Jel ovi svaki dan ovako?", kazu "Da, svaki dan kaznjavaju..." ... Sve mi je i dalje cudno - prodavci cekaju da ih kazne, ne sklanjaju svoj espap, cekaju harac - otkud' tolika gradjanska svest o uredjenosti sistema? ... ili je nesto drugo u pitanju? ... ;\

Pitam ciganku kolika je kazna, kaze "Kako kad, od 5 do 15 'iljade..." ... "A to oni odokativno?" pitam dalje ... "Da, kako se njima ko svidi, nema pravila...", kaze ciganka!

Produzavam dalje, crv mi ne da mira, radoznao sam da saznam jos detalja... i vidim jos prodavaca kojima je mesto na obliznjoj pijaci, ali ona je "daleko" citavih 100 metara dalje, mnogo bolja je prodaja ako ste musteriji na putu od BUS stanice do kuce, iako je ""zakup prodajnog mesta"" ENORMNO veci...

Vracam se, temu moje kupovine nisam nasao u 2-3 kineske radnje, rasprodat moj broj, a ona krupna zena tegli duboku gajbicu sa sljivama, stavlja je sva zaduvana na zemlju - nije otisla, i dalje prodaje i gundja nervozno za sebe nesto ... sacekam je sa strane, pitam "Kolika je kazna?", pita ona "A sta ce vam to?" ... "Da stavim na internet...", kazem ... i odmah dobijam od nje primerak zapisnika i formular neplacene kazne ... "Necu da im platim, ne dam im 15 hiljada! Dok su naplacivali 5 davala sam - sada ne dam! ... neka me hapse, al' ne dam!!!" ....... "Zasto su vam povecali kaznu?" pitam, odgovara "To samo oni zanju!" ... a onda nastavlja neverovatnu pricu: "Mog jednog drugara juri Interpol zbog ovoga, nije hteo da plati i sad' je u Svajcarskoj, samo zbog ulicne prodaje, zbog nekoliko gajbica!" ... :|

Odustajem, jer nemam vise pitanja - zanemeo sam! ..... Kakva je to drzava i njena vlast kada naplacuje ulicne kazne kao da su porez, i to svakodnevni, zasto im ne pleni robu ako su vec van zakona...??? ..... Cemu kazna ako te bas briga za posle da li kazna ima efekat? ..... Aman breee, teraju svoje gradjane iz rodjene drzave za nista!!! .... Da li oni, ti prodavci, imaju neku sansu za neko regularno zaposlenje? Znam da nemaju, mnoge zemunska fabrike su pozatvarane, godine starosti su kada niko nece da zaposli 'matorca', a deca zeljna svega, treba ih nekako makar nahraniti... I pitam se - da li je sve ovo slucajno, lose protumaceni zakon ili hir nekog tamo inspektora koji izdaje dnevna zaduzenja, iliii jeee...? ... Odlazim, necu da i pomislim da je sve to dublja igra, da se sve ovo dogadja smisljeno na duge staze...

Ulazim u moju apoteku, trazim lekove za majku, dobijam ih, ali ne izdrzim a da se ne izjadam sta sam video ... kaze apotekarka "Znam, prica se o tome, ali pogledajte mene, ja redovno sve placam drzavi, svaki dinar, a da li finansiska inspekcija odlazi kod kineza? Ne, ne odlazi, oni su zasticeni, takva je znate sta..." ... "Da znam... takva je uvek bila..." ...

Ulazim u kola, i nekako mi je muka od svega - gde sam ja to, koja je ovo drzavna vlast kad' vija sopstveni narod a gleda kroz prste ljudima s'one strane planete? ... trazim smisao svega, i nalazim da je smisao da nas nema, nas srba vecito trnovitih u oku mocnih i silnih, svi znamo kojih, da se razbezimo po svetu i izmesamo svoju krv sa stranom, ne nasom... Da li u tome ima ikakvog smisla ili je smisao u besmislenosti smisla, da se pravi opsti haos i izvrcu stvari namerno naglavacke, pa i elemetarna logika sa njima! ......... ili, aha - mozda i besmisao ima nekog smisla?! .... i tako upadam u logicku petlju, vrtim se u njoj trazeci cvrst oslonac za misli i logiku, a njih oboje se kovitlaju u viru koji guta, viru haosa....

Palim cigaretu i cekam ... cekam da Balkan opet bukne jer je bure baruta odavno i oduvek, a Zemun i u njemu zemunci umeju da budu od bureta fitilj, kratak il' dugacak, nikad' se ne zna ... jer zasto je "zemunski klan" bas iz Zemuna, sto nije recimo iz kruga dvojke? ...... to izgleda znaju samo original zemunci, moje komsije rodjene na ovoj lesnoj zaravni izbusenoj lagumima, punoj i prepunoj svega i svacega odavnina ... ..... a krvi najvise! ... sta kad' ista prokljuca od nepodnosljive nepravde...???!!!!!!!



Oznake: , , ,

20.7.18

Naizgled naivno pitanje


Obično kažu:

"Toliko je dobar da ni mrava ne bi zgazio!"

ali zašto nisu rekli:

"...da ni komarca ne bi ubio!"...?  ;)



Da, mrav nam ne smeta, ali komarac ujeda pa smeta. Eto dokaza koliki smo licemeri... :(




19.7.18

Kratka istorija Zemuna

   Za prošlost Zemuna, u najmanju ruku može se reći da je uzbudljiva i neobična. Od samog postanka pa do današnjih dana, Zemun spada u grupu najstarijih naseobina, u istoj je vremenskoj “ravni” sa stvaranjem Beograda koji se smatra za 3. ili 4. najstariju kasabu u Evropi.

   Porobljavale su ga mnogobrojne vojske, rušile i spaljivale čuvene vojskovođe, bio je ekonomski samostalan, geostrateški značajan, industrijski napredan - ali i grad koji je preživeo i epidemiju kuge. Malo je znano da je Zemun nastao na lokaciji gde se nalazila tvrđava Gardoš, približno nа površini trenutnog groblja, na istovetnom bregu u epohi neolita kada je izgrađeno prvo utvrđeno naselje pre više od 7000 godina. Ova naseobina datira iz ranog neolita, iz perioda njegove najarhaičnije kulture u Podunavlju. Lokacija današnje Kule bila je savršena za nastajanje budućeg grada jer su prirodne osobenosti - uzvišica i bliskost reke, skrovišta pod zemljom - bili izuzetni za odbranu od napada. Sa tog područja naseobina se kasnije širila, modifikovala su se imena, smenjivali agresori i naposletku je nastao samosvojan grad. Ljudi toga doba su živeli u zemunicama, a prema arheološkim ostacima može se relativno lako dokazati da su prvi stanovnici Zemuna postavili svoje naseobine i u njima obitavali u periodu od oko 4500-3000 p.n.e. Ovu civilizaciju smenjujoko 2000. p.n.e. Bаdenskа kulturа, a na ovom reonu nailazi se i na ostatke Vučedolske kulture u okruženju današnje Pregrevice. O svemu tome govore arheološki nalazi nađeni na obalama Dunava. Čuveno utvrđenje na Gardošu postojalo je i u doba keltske prevlasti ovom regijom od 3. veka p.n.e. do 1e . veka n.e. Od njih potiče prvi poznati naziv grada – Taurunum. Ono što je interesantno je da ime Taurunum ostaje i ne menja se tokom celog razdoblja rimske vlasti, to jest antičkog perioda. Nа osnovu različitih podаtаkа u antičkim izvorištima, veruje se da je naseobina dignuta oko 85. godine p.n.e., u periodu osvajačkih pohoda koje su Rimljani vodili da bi potčinili ilirsko-keltske narode. Posle gušenjа Panonske pobune iz 12. godine n.e., Tаurunum raste kao antička varoš, što dokazuje rimsko naseljeno mesto na platou gаrdoškog brda. Svoj nepromenljivi izgled i veliki značaj, Tаurunum je imao kao grad i u trenutku kada Rimljani dolaze u Zemun kao u luku nasuprot Singidunuma, odnosno kasnije kao boravište dunаvske ”panonske flotile”. U period kasne antike, Tаurunum je već utemeljeno pristanište i trgovačka varoš na glavnom putu koji vodi ka novonastalom Konstantinopolju. Trajno postavljane rimske snage na sadašnjem Gardošu branile su grad od napada, a kao takav postao je izazov za mnogobrojne osvajače, da bi ga Huni oko 441. opljačkali i uništili.

   Krajem 8. veka počela je vladavina Frаnаkа nad Sremom, pa se na mestu antičkog Tаurunumа javlja novi franački toponim Mallevila (Zlo mesto), а potom slovensko ime Zemlin, što označava zemljаni grad (početak 9. veka), koji je već nastanjen Srbima pod upravom Bugara, koji su u Sremu tog razdoblju primili franačku vlast. U 11. i 12. veku kroz Zemun su prolazili učesnici Drugog i Trećeg krstaškog pohoda, a nakon malog sukoba sa krstašima, Zemun biva potpuno spaljen. U istom periodu, povlačeći se iz Beograda, 1127-e, Mađari su od kamenja ruinirane beogradske tvrđave utvrdili zemunski grad, a dvadeset sedam godina kasnije, 1154., vizantijski imperator Manojlo Komnin zaposeo je Zemun i naredio de se sruše njegovi zidine a kamen iznova ugradi u beogradske bedeme. Posle devet godina Zemun osvajaju Romeji i ponovo ga uništavaju.

   Suštinsko jezgro Zemuna činila je zemunska tvrđava, grad Zemun, na izuzetnom položaju koji gospodari okruženjem. Donekle na području nekropole vremešnog Taurunuma, stvoren je kameni branik s osnovom skoro tačnog pravougaonika koji se formatom približavao kvadratu. To četvorougaono utvrđenje na svakom uglu je imalo po jednu okruglu kulu. Uz samu tvrđavu žitelji Zemuna su krenuli da grade svoje kuće i naselje se proširivalo nadomak grada i oko njega, spuštajući se u podgrađe. Kako je vreme prolazilo, tako su nastale dve celine nazvane Gornji i Donji Zemun. Prema mnogim nespornim tvrdnjama čuvenih istoričara, taj razvoj je u suštinskim crtama okončan tridesetih godina 14. veka. Nešto kasnije, 1368. godine, cela naseobina je imenovana kao Zemunska varoš, a utvrdjenje na Gardošu, dignuto tokom 14. veka čije ostatke i danas zapažamo, spadala u tipove utvrđenja gotske epohe.
   Zemunska kula Gardoš visoka 36 metara i do dan danas nije razrešeno ko je i kada s vrha kule uklonio orla čiji je raspon krila bio četiri metra. Njegova glava bila je okrenuta ka Beogradu kao pokazatelj Mađarske želje prema Srbiji. Od te epohe pa nadalje, Zemun se razvija i proširuje, ali se i sve više povezuje s Beogrаdom.

   U 15. i 16. veku Zemun dobija novog agresora - turke! Oni ga opet pustoše i spaljuju. Godine 1456. turska armija opkoljava Beograd, а kod Zemuna hrišćanska flota, koja Dunavom dospeva sa severa kao pojačanje, probija barikadu od turskih plovila i u najpresudnijem trenutku pod nepokolebljivim vođstvom Jаnkа Hunjаdijа pristižu u ispomoć Beogradu. Ovo saznanje ne iznenađuje jer je u to doba Ugarska bila prilično naklonjena Srbiji. Baš zbog konflikta sa osmanlijskom imperijom, turci su na Dunavu, odmah kraj sadašnje kafane “Šaran”, uvezali lancima svoje brodove kako bi zaustavili dolaženje pomoći sa severa. Janko Hunjadi je sa svojom armijom uspeva da razbije barikadu i porazi turke, što to je bila najveća pobeda hrišćana nad osmanlijama tog doba. Nakon trijumfa nad turcimа, usled ratnih nesreća, u Zemunu nastupa kugа koja je zarazila mnoge žitelje dok je proslava zbog trijumfa još tekla. Hunjadi je umro od kuge u svom utvrđenju, Gardoš kuli. Budući dа je Hunjаdi prebivao u srednjevekovnom utvrđenju, kulu je stanovništvo imenovalo ”Kulа Sibinjаnin Jаnkа”. U znak pamćenja na taj događaj mnogi i sada svesno ili nesvesno upotrebljavaju to ime za sadašnju Kulu na Gardošu, iako je ona stvorena celih 450 godina kasnije.

  U sledećem periodu, Zemun je po 2 veka bio u vlasništvu prvo Turske, a potom i Austrijanaca. Godine 1522. Turci napadaju Beograd i sultan zapoveda da se zaposedne Zemun. Od tada, Zemun se nalazi u reonu sremskog sаndžаkа. Iz turskog razdoblja ostaje u ovo vreme najstarija sačuvana kuća u celom Beogradu - krčma "Kod belog medveda", čije je postojanje zapisano u poslednjih 5 vekova. Pljačka i ratnički kovitlaci аustrijsko-turskih okršaja na kraju 17. i početkom 18. veka završeni su Požarevačkim mirom 1718. godine, kada je Austrija dobila Zemun i sačuvala ga do krаjа Prvog svetskog rаtа, tj. do kraha svoje carevine. Dospećem austrijske vlasti okolnosti u Zemunu se modifikuju, muslimansko stanovništvo se gotovo u celini preseljava na jug, а ranije raseljeno hrišćansko stanovništvo se vrаćа na svoja ognjišta, pa Zemun u sledećim godinama postepeno gubi orijentalni izgled i dobija evropski. Pored stаrosedelаcа srbа, u Zemun sada dolaze i nemačke zanatliske familije. Stupivši u sastav Austrije, Zemun postaje deo vlasništva familije Šenborn. Godine 1730. osnovana je veoma važna zemunska institucija "Kontumаc", primarna propusna i sаnitаrnа stanica za putnike, robu i poštu, kao pomoćna stanica za svakodnevno kretanje, a nalazila se na mestu sadašnjeg Zemunskog parka. Zahvaljujući toj instituciji, Zemun postaje značajno središte, što mu omogućava i brži razvoj. Posle Beogradskog primirja granica između Austrije i Turske uspostavljena je na Dunavu i Savi, čime je iznenada narasla važnost ovog kraja. Godine 1746. anulirana je vlastelinska administracija i sva naselja jugoistočnog Srema postala su deo Vojne granice, а pogranični Zemun postaje autonoman vojni komunitet sa sređenom administracijom (Magistrat).
   Godine 1789. pošto su Austrijanci od Turaka oteli Beograd, taj tada gradić jedini put u svojoj istoriji biva 'pod Zemunom', tj. zemunski gradonačelnik je bio i starešina grada Beograda. Pošto je u 18. i 19. veku bio i stanica na suvozemnom trgovačkom putu Beč-Carigrad, Zemun postaje tada značajno tranzitno i trgovačko mesto. Godine 1833. u Zemunu prebiva istaknuti poeta Lamartin, a zemunci će u njegovu čast 100 godina kasnije podignuti spomen stub koji se i sada može vidi.
Nažalost, 1842. godine ugašen je poznati zemunski Kontumаc, što je nanelo težak udarac zemunskom privrednom razvoju.
   Zemun se tada prostire na tački u kojoj se sustiču raskrsnice 2 carstva, 2 sveta, 2 religije, zаpаdа i istoka, i ima izraženu trgovačku aktivnost zbog koje žitelji Zemunа tog doba govore više jezika. Ponegde je ostalo zapisano da se osrednji Zemunac toga razdoblja sporazumevao na 7 jezika (pored njemačkog, serpskog i turskog, govori se i grčki, hebrejski, francuski i ruski), a trgovalo se čak do Engleske.
   Godine 1871., nakon preuređenja teritorije pod vlašću Austro-Ugаrske, Zemun dobija status autonomnog grada s izbornim gradonačelnikom, a nešto kasnije izbrisana je Vojna granica i Zemun postaje centar obrazovnog sreza, zbog čega neke škole imaju istoriju staru blizu 200 godina; recimo  gimnazija je osnovana u 16. veku. Godine 1873. grad je uvezan železničkom prugom sa Evropom, а potom, preko Beograda 1884. i sa Istokom. Finansiranje u infrastrukturu je uvećalo trgovinu i oživelo privredu, što se videlo u otvaranju radionica, prvih manufaktura, parnih mlinova za pšenicu, prvih hipotekarnih bаnаkа, za ono vreme monumentalnih hotela, sredjivanjem puteva, iskopavanju prvih arteskih bunara (1892.), i postavljanje električnog osvetljenja (1901). Zadnjih dana I svetskog rata, 5. novembra 1918., u Zemun je kročila srpska armija i varoš je u grаnicаmа novoformirane Države Srba, Hrvata i Slovenca.
   Godine 1934. podignut je viseći most na Savi i Zemun čime je tada аdministrаtivno pripoen Beogradu. U tom period započela je sa radom i fabrika aviona Zmaj u Karađorđevoj ulici, a u sklopu Beograda Zemun je bio do ratne 1941. godine. Stanovnici Zemuna su u martu 1941. godine potpisali pakt sa Silom osovine, a dаnа 12. Aprila, 6 dana posle Uskršnjeg bombardiranja Beograda, Zemun je zaposednut od novouspostavljene nemačke uprave, a zatim postaje i ogranak marionetske Nezavisne države Hrvatske. Iste godine se pojavljuju prvi oblici otpora okupatoru, а od sredine 1942. godine počinju oružani okršaji pripadnika аntifаšističkog pokreta u selima jugoistočnog Srema. Istoriska dešavanja posle II svetskog rata su i suviše istoriski bliska da bi ih smatrali nekakvom značajnom istorijom Zemuna.


Napomena:

   Osnova za ovaj tekst je preuzeta sa:
   http://www.franstalapartmani.rs/zemun.php
   uz nadu i očekivanje da njegov vlasnik zemunac
   neće zameriti jednom drugom, ovom :) zemuncu,
   što mu se svideo sadržaj o zajedničkom mestu življenja.
   Hvala komšija! :)








Oznake: ,

31.3.18

Jeste vestica, ali bela...

Postoji u Zemunu jedna mala radnjica zdrave hrane, u stvari oveći kiosk na zemunskoj pijaci u naslju Sava Kovačević, zanimljivog imena koje treba da asocira na malo zrno aromatičnog sadržaja.

Šta je povod da pišem o tome, o toj prodavnici?

Kao i obično, nešto je loše u pitanju, jer su danas dobre stvari redak povod. Vlasnica i ja se odavno znamo jer sam njen redovan višegodišnji kupac, jer hoće da objasni i pomogne, jednostavno je nesvakidašnje ljubazna. U ono vreme od pre više od 2-3 godine, praktikovala je jedan lep i human običaj - da skuplja narodne recepte od svojih mušterija kao lekove raznih boljki i da ih lepi na rashlanoj vitrini. Čuo sam to slučajno, a onda i ja doprineo toj ideji jednim mojim receptom za lečenje kamena u žuči. Lek je vrlo jednostavan: 3x dnevno, 15 minuta pre obroka, popije se iscedjeni limun (ili 1/2 limuna zavisno od konstitucije obolelog) sa dodatkom maslinovog ulja da se želudac ne bi uznemirio kiselinom - koliko limuna toliko ulja. Dejstvo je elementarno prosto: limunova kiselina topi masne "kamenčiće" u žuči koje začepe zučne kanale, tj. zučnu kesu. Tretman traje onoliko dugo koliko je potrebno da nestanu svi simptomi nadutosti koja ume da bude baš žestoka (lično iskustvo!).  Dakle, ne narkoza, ne operacija, ne ležanje u bolnici, ili ne laparoskopija, nikakve invanzivne metode, ništa od svega toga 'ne' - nego samo limun žut! Isti lek pomaže i kod kamena u bubregu, ne pričam napamet već iz iskustva jednog mog drugara...

Taj recept vlasnica je zapisala i arhivirala selotejpom, a za uzvrat sam dobio recept za pojačanje hrskavice u zglobovima koji sportisti, konkretno veslači, odavno koriste: uzima se samlevena svinjska ili govedja, ista ta - hrskavica pomešana u jogurtu ili mleku...

I onda - šta se desilo, zašto ja sve ovo pišem? Evo ovo se desilo...

Vlasnica je otišla kod rodbine na nekoliko dana, a radnjicu su preuzeli njen suprug i ćerka. Sećam se i nje, ćerke, bila je baš onako stasita i pokrupna, da ne kažem baš temeljna. A onda se vlasnica vratila i zatekla - sta? ... Nestali svi recepti! ... Nadobudni suprug i vrla ćerkica od sto i kusur su to jedostavno uništili i čak ismevali vlasnicu nazivajući je "vešticom" ... !!! ... ni manje ni više!!! ... Da čovek ne poveruje da tako šta uopšte može da se desi, da neko, iz zle namere siguno, UNIŠTI višegodišnji trud prikupljanja narodnih lekova!!! To je slično onome kada bomba padne na biblioteku, samo što su u ovom slučaju posledice mnogo drastičnije. Zašto to, AMAN?!!! ... Otkud toliko ZLO u njima, u ocu i ćerki, a protiv svoje supruge i majke? Da to ne zovu možda "poremećeni medjuljudski odnosi"? Ne, to se zove poremećena zdrava pamet sumanutom željom da se nekome napakosti po svaku cenu, da se taj neko ismeva iako čini humano delo! A to su već ozbiljne stvari koje se leče u duševnim ustanovama zatvorenog tipa sa etiketom "opasan po okolinu"!  Neke bake bi možda rekle "ušao djavo u njih"! Da li su oni, taj otac i suprug i ta ćerka, uopšte više normalna ljudska bića kada tako šta učine, kada ZLO u njima naraste i preovlada do te veličine da uništavaju dobrotu oko sebe i čak pritom uživaju u tome?! Da li je njima zaista ovladao crni demon zla uništenja i mržnje - liči mi da jeste to u pitanju! Mrzeti svog bračnog druga i sopstvenu majku toliko žestoko da se uništava njen višegodnji trud koji bi sigurno od bolesti spasao ko zna koliko ljudi i/ili im uštedeo ko zna koliko para za surovo preskupe dijagnoze i lekove - to je meni apsolutni dokaz njihove posednutosti crnim silama!

Gde sam ja u toj tužnoj priči? Ja sam juče došao da pitam vlasnicu ima li koji lek za noge koje otiču, jer eto to se dešava kada se zadje u "neke" godine sa navikama iz mladjih dana i - IPAK dobio recept, i to vrlo jednostavan! Vlasnica se setila leka, sećanje je pobedilo zaborav - treba da pijem čaj od peršuna! ... a da sam krenuo klasičnim putem, u startu bih platio 2.500 dinara za nešto što zovu "kolor dopler arterija i vena nogu" ... jer doktor mora prvo da sačini anamnezu, jer je medicina ozbiljna i humana nauka, nema sa njom šale i peršun-čajeva...

Na kraju ove tužne priče još samo ovo: u radnji jeftine kineske robe kupih sličicu sa magnetom na kojoj piše:

                    NE DOZVOLITE
                    ZLU OKO VAS
                    DA POBEDI
                    DOBRO U VAMA

...i zato, poštovana savetnice zdravlja i zdravog života, ne dozvoli da te uništavaju ma koji to bili, makar i najrodjeniji. Biti svestan stalne opasnosti koja vreba, danas je vrhunski prioritet preživljavanja ... i budućnosti u buduće, i u opšte.

...i još ovo - zašto su ljudi iz najbliže porodice u sukobu, ko je tu demon a ko andjeo? U ovom ispričanom slučaju, ako je iko veštica, onda je to njena ćerka, a njen suprug - demon zla i mraka! Dokaz: uništilu su jedno veliko dobro, i uživali u tome. Ako neko jeste andjeo, to je onda vlasnica radnjice, ona što spasava ljude, koju takodje zovu i "dobra vila" ... ili hmm, "Bella vila" bi se reklo na stranskom... ;-)



...ili koloritna verzija: