osudjenici svog komfora

Skoro pročitah aforizam:

"Slobodan sam kao ptica jer jedem mrvice"...

Dopadljiv na prvi pogled a i posle, ali i sa mnogo istine u sebi. Kako?

Komfor i luksuz koji danas uživamo plaćamo svojom neslobodom. Ne lovimo više svoj ručak lukom i strelom koje smo sami napravili, ručak je odavno postao krajnji proizvod složenog delovanja drugih nekih koji takodje više ne love ručak svojim lukovima.

Da, složen je civilizaciski sistem u čijim produktima danas uživamo ili "uživamo". Ma šta da je od ta dva, to smo platili cenom koja nema cenu - svojom slobodom! Retko ko danas za sebe može da kaže da je baš slobodan, da nema obaveza koje se uvek svode na samo jednu reč "moram"... Kakva je to sloboda kada se nešto mora? Lažna je to sloboda, nikakva ustvari... Ili - da li nam je sloboda više i potrebna? Možda smo je nadrasli pa sada umemo da uživamo u njenom antipodu, svojoj neslobodi? Da li ste u stanju da uživate u svojoj neslobodi?

Pitanje je i sledeće - kada obaveze zatrpaju svu slobodu, da li bi bili dovoljno hrabri da se odreknete svega i krenete u šumu? ... makar i sa savremenim lukom, onim sofisticirano složenim koji garant sve pogadja ... da povratak slobodi ne bude baš toliko nagao i stresan, da bude ipak malo lakši... i da li bi poneli ipak šibicu? ...ili samo jednu knjigu, onu omiljenu? ...ili mobilni za nedaj-bože?