crno-crvena PANDEMIJA

Možete me smatrati i dokonim penzionerom koji nema šta drugo da radi nego da posmatra svet oko sebe i dovodi u vezu koješta što je bez veze - ali samo naizgled! Smatrajte šta god hoćete, ali neke pojave je nemoguće neprimetiti ili primećene tek-tako olako negirati ili olako odbaciti...

Koje to pojave?

Odavno, više godina u nazad, primećujem da kolorit sveukupne stvarnosti počinje da tamni i naginje ka tamnim zagasitim bojama, počev od metalno-sive pa sve do mračno-crne. Dovoljno je samo obratiti pažnju na preovladjujuće boje automobila i biće vam jasno o čemu pričam.

A onda je ta pandemija ka tami i mraku počela da se širi i na odevanje, pa čak i na stambene objekte! Znam recimo kuću u Zemunu odmah prekoputa groblja (indikativno!) koja je kompletno crna - sem jednog stuba koji je bez ikakvog smislenog razloga crven! To pomenuh sinu, a on mi reče da je u Grčkoj video jahtu umesto u beloj boji, koja odavno odlično pristaje morsko-plavoj (recimo Grčka zastava je u štraftama tih boja ne sigurno slučajno) - skroz crnu!

Neko ili svako će da kaže - ma trenutna moda, mani se gluposti, i na taj lagodni način "reši problem"... ali, ALI - da li se pretežni kolorit u bilo čemu može smatrati psihološkim odrazom onoga ko ga producira na bilo koji način, svesno ili nesvesno? Meni liči da može i mora, da je to čak veoma smisleno i logično...

U kom smislu logično?

Crno je "boja" mraka u smislu odsustva svakog svetla, a svi znamo da je bela mešavina svih boja. Recimo svako može da se zapita - zašto zdravstveni radnici nose bele mantile? Odgovor je naravno lak: da bi prljavština bila lakše i više uočljiva, jer zdravstvena profesija preferira uslovno i prevashodno čistoću ... a onda taj svako može da crno dovede u sličnu, ali inverznu korelaciju: lakše se živi ako se manje obraća pažnja na pedantnost čistoće jer crno maskira fleke i svaku drugu nečistoću. Sasvim slično važi i za boje automobila, gde je siva čak "jača varijanta" za skrivanje lenjosti - siva je boja prašine ... ili stvarnog nemanja vremena za te životne "detalje" jer nas "gazi" tempo života.

Ovo zadnje gore može da liči na odbranu teze da preovladjujući kolorit nema veze nisačim, ali bi time ipak negirali psihološku činjenicu koja kaže da se ljudi oblače onako kako se osećaju, da biraju kolorit kojim se okružuju generalno shodno svom raspoloženju. Da li iko može da dovede u pitanje tu tvrdnju? Mislim da ne može, jer makar i prikriveno podsvesna neka logika MORA da stoji iza izbora boja bilo čega, makar to bila posledica i trenutnog a ne nečeg dugoročnog.

Nekoliko primera koje sam zapazijo:

  - boja dresova hrvatske reprezentacije na zanjem svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji: sve crno a brojevi na njima crveni. Slučajno? Poznavajući njihov istoriski pedigre ne bih rekao ... jedino im je golman koji je na kraju branio penale bio u kombinaciji bele i zelene... :(

  - poseta Novaka Djokovića svom novokupljenom stanu - Nole obučen u baš primetnu kombinaciju crnog i crvenog, ili skroz u crnom. Čak su i patike bile crne sa crvenim detaljima! Da li se taj odevni izbor možda može povezati sa njegovim uspešnim povratkom u svetski teniski vrh? ... ;)

  - dodjem pred jedan svima poznati kiosk na ćosku vrlo prometnih ulica koji radi i kad drugi ne rade - kad ono i on skroz pocrneo sa naravno svim crvenim slovima na njemu! Možda je ipak slučaj, ali zašto je i renovirana mesara na 100 metara odatle takodje sva u crnom? ... a 30 metara dalje eno i pocrnele pekare!

Uopšte, da li znate ili slutite čija je to "dobitna kombinacija", te dve boje "u modi"? Da li želja za uspehom danas mora da se dovodi u vezu sa odgovorom na to pitanje? ;\ ... Ili ipak ne mora?