31.3.18

Jeste veštica, ali BELA (andjeo)

Postoji u Zemunu jedna mala radnjica zdrave hrane, u stvari oveći kiosk na zemunskoj pijaci u naslju Sava Kovačević, zanimljivog imena koje treba da asocira na malo zrno aromatičnog sadržaja.

Šta je povod da pišem o tome, o toj prodavnici?

Kao i obično, nešto je loše u pitanju, jer su danas dobre stvari redak povod. Vlasnica i ja se odavno znamo jer sam njen redovan višegodišnji kupac, jer hoće da objasni i pomogne, jednostavno je nesvakidašnje ljubazna. U ono vreme od pre više od 2-3 godine, praktikovala je jedan lep i human običaj - da skuplja narodne recepte od svojih mušterija kao lekove raznih boljki i da ih lepi na rashlanoj vitrini. Čuo sam to slučajno, a onda i ja doprineo toj ideji jednim mojim receptom za lečenje kamena u žuči. Lek je vrlo jednostavan: 3x dnevno, 15 minuta pre obroka, popije se iscedjeni limun (ili 1/2 limuna zavisno od konstitucije obolelog) sa dodatkom maslinovog ulja da se želudac ne bi uznemirio kiselinom - koliko limuna toliko ulja. Dejstvo je elementarno prosto: limunova kiselina topi masne "kamenčiće" u žuči koje začepe zučne kanale, tj. zučnu kesu. Tretman traje onoliko dugo koliko je potrebno da nestanu svi simptomi nadutosti koja ume da bude baš žestoka (lično iskustvo!).  Dakle, ne narkoza, ne operacija, ne ležanje u bolnici, ili ne laparoskopija, nikakve invanzivne metode, ništa od svega toga 'ne' - nego samo limun žut! Isti lek pomaže i kod kamena u bubregu, ne pričam napamet već iz iskustva jednog mog drugara...

Taj recept vlasnica je zapisala i arhivirala selotejpom, a za uzvrat sam dobio recept za pojačanje hrskavice u zglobovima koji sportisti, konkretno veslači, odavno koriste: uzima se samlevena svinjska ili govedja, ista ta - hrskavica pomešana u jogurtu ili mleku...

I onda - šta se desilo, zašto ja sve ovo pišem? Evo ovo se desilo...

Vlasnica je otišla kod rodbine na nekoliko dana, a radnjicu su preuzeli njen suprug i ćerka. Sećam se i nje, ćerke, bila je baš onako stasita i pokrupna, da ne kažem baš temeljna. A onda se vlasnica vratila i zatekla - sta? ... Nestali svi recepti! ... Nadobudni suprug i vrla ćerkica od sto i kusur su to jedostavno uništili i čak ismevali vlasnicu nazivajući je "vešticom" ... !!! ... ni manje ni više!!! ... Da čovek ne poveruje da tako šta uopšte može da se desi, da neko, iz zle namere siguno, UNIŠTI višegodišnji trud prikupljanja narodnih lekova!!! To je slično onome kada bomba padne na biblioteku, samo što su u ovom slučaju posledice mnogo drastičnije. Zašto to, AMAN?!!! ... Otkud toliko ZLO u njima, u ocu i ćerki, a protiv svoje supruge i majke? Da to ne zovu možda "poremećeni medjuljudski odnosi"? Ne, to se zove poremećena zdrava pamet sumanutom željom da se nekome napakosti po svaku cenu, da se taj neko ismeva iako čini humano delo! A to su već ozbiljne stvari koje se leče u duševnim ustanovama zatvorenog tipa sa etiketom "opasan po okolinu"!  Neke bake bi možda rekle "ušao djavo u njih"! Da li su oni, taj otac i suprug i ta ćerka, uopšte više normalna ljudska bića kada tako šta učine, kada ZLO u njima naraste i preovlada do te veličine da uništavaju dobrotu oko sebe i čak pritom uživaju u tome?! Da li je njima zaista ovladao crni demon zla uništenja i mržnje - liči mi da jeste to u pitanju! Mrzeti svog bračnog druga i sopstvenu majku toliko žestoko da se uništava njen višegodnji trud koji bi sigurno od bolesti spasao ko zna koliko ljudi i/ili im uštedeo ko zna koliko para za surovo preskupe dijagnoze i lekove - to je meni apsolutni dokaz njihove posednutosti crnim silama!

Gde sam ja u toj tužnoj priči? Ja sam juče došao da pitam vlasnicu ima li koji lek za noge koje otiču, jer eto to se dešava kada se zadje u "neke" godine sa navikama iz mladjih dana i - IPAK dobio recept, i to vrlo jednostavan! Vlasnica se setila leka, sećanje je pobedilo zaborav - treba da pijem čaj od peršuna! ... a da sam krenuo klasičnim putem, u startu bih platio 2.500 dinara za nešto što zovu "kolor dopler arterija i vena nogu" ... jer doktor mora prvo da sačini anamnezu, jer je medicina ozbiljna i humana nauka, nema sa njom šale i peršun-čajeva...

Na kraju ove tužne priče još samo ovo: u radnji jeftine kineske robe kupih sličicu sa magnetom na kojoj piše:

                    NE DOZVOLITE
                    ZLU OKO VAS
                    DA POBEDI
                    DOBRO U VAMA

...i zato, poštovana savetnice zdravlja i zdravog života, ne dozvoli da te uništavaju ma koji to bili, makar i najrodjeniji. Biti svestan stalne opasnosti koja vreba, danas je vrhunski prioritet preživljavanja ... i budućnosti u buduće, i u opšte.

...i još ovo - zašto su ljudi iz najbliže porodice u sukobu, ko je tu demon a ko andjeo? U ovom ispričanom slučaju, ako je iko veštica, onda je to njena ćerka, a njen suprug - demon zla i mraka! Dokaz: uništilu su jedno veliko dobro, i uživali u tome. Ako neko jeste andjeo, to je onda vlasnica radnjice, ona što spasava ljude, koju takodje zovu i "dobra vila" ... ili hmm, "Bella vila" bi se reklo na stranskom... ;-)


P.S. Ima još nešto što me je u trenu i zauvek davno "kupilo". Jednom prilikom, "bela vila" reče mušteriji ispred mene da ima velike probleme u životu jer uvek govori istinu. To je u trenutku i zauvek "bukiralo" ono mesto sa leve strane, jer - i ja imam takve iste probleme, jer sam alergičan na bilo koju neistinu kada je spoznam i prepoznam! Posle tog "bukiranja", pokušao sam da joj na indirektan način poMognem da shvati suštinu (ne)mogućih odnosa dve srodne duše, koliko taj odnos može bitu blizu a istovremeno i daleko ... kaže jedna pesma Zvonka Bogdana ... I još - imam odavno, još iz studenskih dana, poster Alfons-a Mucha-e sa nazivom "Vesna", u prevodu s'ruskog proleće. Stoji mi na zidu iznad praznog kreveta ... ako postoji i malo nečega što se zove "sudbina", onda je to TA ... prava, sudbinska!



...ili koloritna verzija:



3 Comments:

Anonymous Anonimno said...


Postoji pojam "sudbina", a logika kaze cim postoji pojam za nesto, mora biti i toga necega.

Veoma, VEOMA je tesko naci srodnu dusu za veciti zivot u dvoje do kraja jednog od njih. Mnogo je tu faktora/uticaja u pitanju, a treba se zapoceti porodica kad su oboje na svom piku maksimuma, jer tako kaze priroda, nasa genetika ... ali to je animalni nivo biologije, posle koga dolazi nadGranja zbog koje i postoji ciklika desavanja kroz seriju reinkarnacija.

Najbolja varijanta je sakupiti tokom putovanja zvanog jedan zivot, sto vise iskustava, poneti ih u onaj sledeci zivot da se tamo plate eventualni racuni za nepodopstine cinjene u tekucem - ALI smisao je i oStaviti nesto iza sebe, neki trag postojanja koji doprinosi opstem kaviletetu i vrednostima svih nas, cele nase civilizacije, sto je lepo objasnjeno na sledecem mestu:

https://vk.com/id236968867?z=photo236968867_456239018%2Fphotos236968867

Sto se tice teme ovoga bloga, ako nista drugo, ako je srodna dusa otisla nekom drugom zbog samo pitanja/loseg tajminga - zasto njih dvoje, dva uklapajuca dela jedne celine ne bi postali i ostali makar sestra i brat ... jer tesko, VEOMA je tesko naci resenje i njihovom slucaju ... zar samo sbog loseg tajminga dve duse da ne postignu ideal svog zivota?

4/20/2018 08:45:00 AM  
Anonymous Anonimno said...

...

Ali ... ono čuveno, uvek dežurno kaže - oko toga treba oboje da se slože: bilo šta da je u pitanju, prava ozvaničena veza ili samo "rodbinski" odnos, trebaju/moraju OBOJE da se slože za zajedničku im varijatu budućnosti. Foramalnost jeste, ali bitna, VEOMA bitna, a ne da jedno od njih odlučuje za oboje.

Dakle treba razgovarati, iskreno otvoriti dušu, jer ... ljubav je sila nesaVladiva! :)

4/21/2018 05:37:00 AM  
Blogger Keen said...


Priznajem, greska je moja... :(

Uzdarje se ne trazi nego se dobija.


pozdrav od
ultrakeen-a :)

4/24/2018 09:32:00 AM  

Objavi komentar

<< Home