crna hronika - čemu?
Ne verujem da neko u današnje vreme ne zna za pojam "crne hronike". Skoro redovna je pojava u vestima većine medija, a čak su se i pojedini novinari specijalizovali za tu tematiku - dotle je došlo! Malte ne (ili da?) kao da uživaju u saopštavanju svih detalja nekog lošeg dešavanja, i onih najsitnijih i najtrivijalnih.
Gde je smisao toga? Da li je on u ljudskoj prirodi koja voli i uvek isčekuje senzacije, nešto vanredno, makar to bilo i najlošije moguće a bez ikakve vajde - ili je poenta u nečem drugom? Možda se neko naivno nada da će tim crnim u detalje vestima iste nekako da suzbije, umanji njihov budući broj? To ide dotle da čak svaka svetska policija ima posebno odeljenje sa inspirativnim nazivom "krvni delikti" ... jer kakav je to delikt ako ne pliva u krvi? Krv mu dodje kao neki nužan začin u svakodnevnom konzumiranju dnevnih vesti. Ili specijalizovani novinari uživaju u ukusu krvavih detalja...?
Ma šta bilo uzrok učestale pojave izveštavanja o bilo čemu lošem, a ubistva i masakri su najveća poslastica, posledice su dugoročno iste za sve: tako stanje stvari postaje NORMALA, postaje uobičajena svakodnevica ... da neko nekog osakati ili ubije na najsvirepiji mogući način i reši se ostataka svog devijatnog delovanja što maštovitije (zamrzivači postaju sve omiljeniji).
Dakle ono što ja vidim kao neminovnu posledicu bolesne radoznalosti za lošim dešavanjima je da će mnogima zato lakše popustiti kočnice kada ih život dovede u problematičnu situaciju. Lakše će posegnuti za "tupim predmetom", nožem, pištoljem ... i bilo čime što im u trenutku pomračene svesti dodje pod ruku!
Zato mislim da je to već standardno ponašenje medija i novinara duboko i daleko strategiski za sve nas ŠTETNO!
3 Comments:
Crne hronike ne bi ni bilo kada ljudi to ne bi zeleli da citaju, to je jednostavno ono sto se trazi. Zasto? Toliko su nesrecni sa svojim zivotima i besciljni da ih tudja nesreca tesi i onda mogu da misle kako moze da bude i mnogo gore. U tu onda upadas u kolo, i sve je gore i gore... Crna hronika, posledica takvog sveta u kakvom zivimo, ali posledica koja pomalo potpomaze i uzrok.
Posledica koja potpomaze uzrok? ... zanimljiva konstatacija, kao ono da i pocetak ima svoj kraj i/ili da i kraj ima svoj pocetak.
Krug se zatvara, drugacije receno, sto je slikovito davno predstavljeno zmijom koja vija i grize svoj rep - "urobor" je zovu...
Objavi komentar
<< Home