Zašto ne govorimo istinu?

Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i psihološkog laganja - brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada je važno biti iskren...

(Vesna Bantić Stefanović)

(IZVOR "Treće oko", PREPISANO iz broja 754 od 23.10.2018.) 

     Na "privlačnost" laži danas niko nije imun, nema čoveka koji makar jednom nije prećutao ili iskrivio istinu. U manevrisanju kroz svakodnevicu nesvesno se oslanjamo na svoju sposobnost obmanjivanja - kažemo nešto što nije istina, ili neku situaciju karikiramo. Sitna ili krupna laž su izlaz za kojim mnogi posežu.
   Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i patološkog laganja, brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Ponekad želimo da ispadnemo bolji nego što jesmo, da u očima drugih izazovemo divljenje (JA vredim ako je moj život uzbudljiv), ili možda povećamo sopstveni uticaj i moć. Laži (namerno ne govorenje istine) često su naš način da održimo svoje samopoštovanje u mnogim neprijatnim situacijama. Istinu zaobilazimo i kada ne želimo da priznamo neku slabost  ili neuspeh, ili kada se plašimo da će nas izgovorena istina udaljiti od osoba koje volimo i koje nam znače. Ponekad to činimo da bismo sakrili kako se zaista osećamo, ili da ne bismo povredili drugu osobu, ili jednostavno zato što je laž lakše izgovoriti od istine.
   Danas je teško ostati iskren i prema sebi, i prema drugima. Ljudi se medjusobno lažu, varaju, obmanjuju (laskanjem, dodvoravanjem), a to im izgleda "hrabrije" nego da jedni drugima kažu istinu u lice. Na tom spisku onih koje lažemo smo i mi sami. Svi smo malo duhovitiji, pametniji, lepši, a posebno smo bolji vozači. Nekad slažemo nešto a da toga nismo ni svesni. Prema nekim istraživanjima, najviše lažemo one sa kojima imamo najprisniji odnos - članove porodice, partnera i dobre prijatelje. Istinu uglavnom prećutkujemo kada pričamo o vernosti i novcu. Najgora laž koju partneri izgovaraju jedni drugima je ona o (ne)vernosti. Odgovor na pitanje o preljubi je gotovo uvek negativan, ali reko kada tačan. Druga najgora laž tiče se novca. Partneri često skrivaju jedni od drugih gde su i kako potrošili novac. To rade kako bi se opravdali i sakrili istinu sami od sebe.

  Ono što ne znaš, ne može da škodi

   Većina ljudi teško odoli izazovu da bar povremeno skrene sa puta i preoblikuje je "po sobstvenoj meri". Ljudi se služe lažima u svakodnevnom životu, a najviše skrivenih istina ima u ljubavnim vezama. U vezi, partneri ne govore istinu u svakom trećem razgovoru. U braku postaju iskreniji, pa istinu zaobilaze u svakom desetom razgovoru. U emotivnim relacijama sitne laži su "dozvoljene" i uobičajena sredstva za zavodjenje, kako bi se izazvala nečija ljubomora, da nekome budemo još privlačniji i interesantniji. S' tim lažima živimo iz dana u dan, a najčesća i najrasprostranjenija neistina koja se izgovara i koja nikome neće nauditi je odgovor - "Dobro sam". Nedostatak kontakta oči u oči ohrabruje ljude da lažu. Lakše se ne govori istina u SMS-ovima nego u telefonskom ili direktnom razgovoru, tvrde stručnjaci. Neki ljudi imaju potrebu da govore polovičnu istinu, drugi preferiraju laži, neki vole da žive u lažima. Neki lažu iz pakosti, drugi da bi "spasili" sebe (zbog straha od prekora okoline ili kazne), a nekada to činimo jer smo izračunali da nam je to daleko korisnije nego da sagovorniku "saspemo" istinu. Iskrivljavanje istine je vrlo česta taktika u laganju. Ne kažemo čistu laž, nego promenimo istinu kako bi nam više odgovarala. Svako ponekad laže, samo je pitanje kada i s' kojim ciljem, tvrde stručnjaci. Ako ih govorimo u dobroj nameri, nazivamo ih "belim lažima". Iza njih stoji želja da sebe poštedimo neprijatnosti do kojih bi moglo da dodje ukoliko bi smo rekli istinu. To su male, iskrivljene istine koje ne škode nikome, ali nama puno pomažu. Da nekome ulepšamo dan, izbegnemo svadju, razočarenje, kako bi smo poštedeli tudja osećanja, kad želimo da neko nama drag ne pati ako baš ne mora. Život je lakši upravo zbog malih, dobronamernih laži: "Izgledaš sjajno"; "Nisam video tvoju poruku"; "Krenuo sam"; "Čujemo se"; "Vidimo se"; "U pravu si"; "Pozdravljaju i oni tebe" ... samo su neke od njih.
   Istina može da bude veoma surova stvar, pogotovo kada je kažemo u pogrešnom trenutku. Oni koji izgovaraju ovakve laži opravdanje nalaze u činjenici da je laž manje bolna od prave istine koja je često isuviše agresivna ili sračunata da povredi. Mnogi parovi pribegavaju "belim lažima" kako bi zadržali skladne odnose u braku. Nema ništa loše u njima dokle god se to nevino laganje ne pretvori u obmanjivanje (37% ljudi tvrdi kako laže kako bi sagovornika zaštitilo od "prave istine"), slažu se brojni psiholozi. Preterivanje, poluistine ili takozvane bele laži, mogu da budu važan saveznik na razgovoru za posao. Ulepšavanje istine može pozitivno da utiče na poslodavce, jer vam daje mogućnost da stvorite dobru sliku o vašim sposobnostima. "Bele laži" imaju svoju svrhu samo kada su dozirane na pravi način - ne bi smele da postanu uobičajena praksa. Kako laž od saveznika u društvenom životu može da preraste u karakternu osobinu, stanje duha, ili čak bolest? Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada nije vredno biti iskren svaki put? Korisno je da uočimo u kojim momentima se najviše služimo lažima, kako nas odredjena laž štiti, od čega nas štiti i da li ugrožava neki naš odnos?

  Nesigurnost navodi na laž

   Laganju su češće sklone nesigurne osobe koje imaju nizak nivo samopoštovanja. One veruju da u mnogo čemu nisu sposobne ili nemaju poverenja u ono što poseduju, zato osećaju veliku potrebu da to na neki način nadoknade, da kompenzuju na neki način ono što im nedostaje. Laž je prva greška za kojom posežu jer misle da će steći uvažavanje ako ističu kao istinite dogadjaje koje nisu doživeli. U svakodnevnom životu takvi ljudi izmišljaju razne priče samo da bi skrenuli pažnju na sebe. Suprotno uvreženom mišljenju - da se lažima češće koriste manipulatori i ljudi skloni spletkarenju, "lažljivci" mogu da budu i oni kojima je previše stalo do drugih, a ono do čega im je najviše stalo je to što drugi misle o njima - odnosno kakve će utiske ostaviti. Osim impresioniranja okoline, razlog laganja može da bude i strah od suočavanja sa stvarnošću. Pazite da vam laganje ne predje u naviku. U modernom društvu to je prilično raširena pojava, veština koju vrlo rano naučimo i prema istraživanjima, ljudi su prilično snalažljivi u tome. Savremeno društvo od nas zahteva da budemo savršeni, uspešni, ostvareni na svim životnim poljima. Ali ako je laganje deo rutine, biće nam jako teško da prestanemo da manipulišemo i lažemo, pa ćemo često i sami sebe uveriti u njih. Naučnici tvrde da je hronično ili patološko laganje opasno po mentalno, ali i fizičko zdravlje, bez obzira da li se iza njih krije dobra ili loša namera. Laganje crpi našu energiju, jer je teško voditi evidenciju šta smo i koga slagali i koju "masku" pred kim treba da stavimo. Najdestruktivniji oblik laganja je zadržavanje ili prikrivanje informacija od nekoga ko bi, kako mislimo, njima bio pogodjen.
   Osoba koja ima problema sa patološkim laganjem izgovara laži svakodnevno, u velikim količinama i jako ubedljivo, kao da izgovara čistu istinu. Ako u lošoj nameri lažemo, manipulišući kao bismo izvukli neku korist za sebe, povredjujemo drugu stranu - cena je gubitak poverenja. Budite što iskreniji i bićete srećniji, tvrde stručnjaci na osnovu rezultata brojnih psiholoških studija. Oni koji su smanjili upotrebu sitnih laži u svakodnevnom životu postali su srećniji, redje su osećali simptome glavobolje i manje oboljevali od virusnih infekcija. Veća iskrenost u komunikaciji poboljšala im je odnos sa članovima porodice, prijateljima i kolegama.

  Laganje kao navika

   Naučnici su zaključili da istinom možemo produžiti i životni vek, jer svaki put kada slažemo mi doživljavamo stres, jedan od glavnih izazivača raznih psihofizičkih oboljenja. Kada lažemo, naš mozak je preopterećen, onog trenutka kada to uradimo, telo oslobadja kortizol u mozak. Nekoliko trenutaka kasnije, memorija se "pregreje" - dok pokušavamo da se setimo i laži i istine. Sav ovaj dodatni stres ima i negativne posledice po zdravlje. Može da poveća krvni pritisak, izazove napetost u vratu i glavobolju, probleme s' probavom i bol u donjem delu ledja. Laž je naveći potrošač energije - trošimo je dok izgovaramo i održavamo neku laž, što može da izazove anksoznost, a u nekim slučajevima i depresiju. Iskrenost je osnova svakog zdravog i zrelog emotivnog odnosa, zato oprezno birajte reči za koje niste sigurni da neće povrediti partnera.
   Dobar način za kontrolisanje patološkog laganja je druženje i provodjenje vremena s' ljudima koji su iskreni, koji cene istinu i s' kojima možete otvoreno da komunicirate. Psiholozi savetuju da je potrebno da se suočite s' istinim, koliko god da je ona teška, jer ipak, istina boli a laž "ubija". Prikrivanje tajni i skrivanje nečeg od drugih je zamka. Najveći deo vremena provodimo u toj igri "skrivača" - pogrešnog predstavljanja u skladu sa tim koja nam je priča u tom trenutku potrebna. Izbegavanje istine, nespremnost da se kaže ono što zaista osećamo i mislimo, pogubno može da utiče na naše zdravlje i sreću. Psihološko isceljenje moguće je samo zahvaljujući slobodi koja se javlja kada više ništa ne skrivamo.

   KOMENTAR vlasnika bloga:

   Laž je PRIMAMLjIVA; ona rešava tekući "problem" brzo i efikasno za onoga ko je izgovara. Ljudi nemaju iste sisteme vrednosti i zbog toga je nešto, bilo šta, za neke normalno a za neke nije. Tu situacija, kada zbog razlike u vrednovanju može doći do nerazumevanja ili konflikta svake vrste sa svakojakim posledicama - laž lako rešava, PREMOŠĆAVA...
   ALI...!!!
   Ima i ljudi koji UVEK govore istinu i zbog toga imaju probleme! Jednostavno, ma koji nivo komunikacije da je u pitanju - laž im je strana pojava, čak ih ona i nervira kada je opaze kod drugih! Jedan sam od takvih, dobro znam taj usud...
   Ipak, poštujući svoja životna iskustva i načela, ne bih pristao da mi misli zaKOROVe ma kakve laži. Laži MUTE BISTRINU mišljenja, jer ... ako pristanemo na neophodnost laganja - gubimo realne oslonce stvarnosti!
   A kako se laž najlakše prepoznaje? Većini ljudi dok lažu - zadrhti glas ako ih iznenadnim pitanjem proveravamo za prethodno izgovorene laži - to STRAH zatreperi u njima. Na tim nekontrolisanim reakcijama savesti se zasniva i detektor laži. Samo su okoreli lažovi imuni na takva pitanja...