sladak mali TROSTRUKI SINHRO

(Termin "sinhro" je skraćenica pojma "sinhronicitet", koji je u nauku uveo psihoanalitičar Carl Gustav Jung)

Nedelja pre podne 04.11.2018-te, na potkrovlju sam, nešto ne znam šta bi sa sobom, a vreme je još uvek lepo, šteta je trošiti ga u kući. Odjenom se setim da je danas zemunski buvljak, onaj pravi, ne onaj novobeogradski...

Odlučujem iznenada da odem do buvljaka, tek da se malo provozam biciklom, ne radi neke ciljane kupovine ... odluka je bila momentalna, bez dvoumljenja, ličila više na kao poriv ... i bez ikakvog presvlačenja sem obuvanja cipela, onako kako sam bio odeven u kući, sedam odmah na bajs i krećem ... a dok pedaliram, osećaj mi je neki da treba da žurim, ali mislim se zašto? ... do buvljaka mi je oko 10-tak minuta vožnje, možda i manje...

Dok vozim, razmišljam šta bih ipak kupio ako natrčim na pravu stvar, jer buvljaci su takvi - uvek iznenade kupca nečim vrednim ... hardware sigurno ne, jer puna mi je kuća toga ... znači, razmišljam, ostaje samo neka knjiga, ako natrčim na pravu... da - gledaću knjige!

Stižem iza 10h, uobičajena gužva ... tražim pogledom "štandove" po zemlji sa knjigama ... ima ih, negde su složene a negde samo nabacane na gomilu. Znam oprilike od ranije mesta gde ih uvek ima, obilazim ih ali ne nalazim ništa za mene...

Tako dolazim do kraja dugačke ulice okupirane uglavnom šetačima koji izdaleka samo merkaju robu ... na kraju nje je još jedna udesno kao ulica, a ustvari ćorsokak sa stepenicama na kraju. Plan mi je da završim šetnju razgledanja i krenem odmah kući ako ni tu ne nadjem ništa, da se po običaju ne vraćam nazad i na ogradjeni plac, zvanično mesto buvljaka...

A onda, na ovećoj gomili nabacanih knjiga, na samom vrhu, spazim jednu omanju ali podeblju za svoju veličinu, svu musavu i nikakvu jadnu ... izdaleka čitam "MATEMATIČKI PRIRUČNIK" - aha! ... evo je, ova bi mogla biti ta! ... sitna slova ispod naslova "za inženjere i studente" ne vidim odmah, isuviše je to za oči stare 66 godina...

Parkiram nekako bajs da nikome ne smeta i uzimam knjižicu ... sva se raspala, tzv. 'rikna' je skroz odvojena od stranica ... ... ali ... ALI ;) ... ja takve najviše volim, te koje su mnogo premetane po rukama, znači mnogo čitane, znači - vredne! ;) ... a ja matematiku cenim odavno, a najviše od kada sam je ispolagao na fakultetu u dva dela, višu I pa višu II ... ;)

U tom prvom dodiru sa knjižicom, odjednom začujem iza sebe glas koji me pita - Jel' to Bronštajn? ... okrećem glavu da vidim ko pita, i vidim starijeg mršavog čoveka sa takodje biciklom pored sebe ... okrećem mu naslovnu stranu i dajem da pročita ... Jeste, Bronštajn je, kaže ovaj, a onda nastavlja uz smešak - Nama su na ispitima davali da je koristimo, ali to nije pomagalo ako se nezna materija ... našta odgovaram - I nama su davali isto knjigu iz Mehanike tla na usmenom, ali je trebalo znati pronaći u knjizi gde je odgovor ... i dopunski pitam - A na kom ste vi fakultetu koristili ovaj priručnik? ... - Na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu, ali je moja bila na ruskom, a ta je vaša vidim na srpskom! ... Razmišljajući prelistavam knjižicu, ali se ne sećam nekog Bronštajna za ikakav priručnik? ... a samo ime "Bronštajn" mi je nekako sočno, uliva poverenje i respekt, neka je veličina u njemu samom...

Stavljam naočare i čitam ... da, na srbskom je, mada mi ni ruska mislim se ne bi smetala ;) ... tražim godinu izdanja originala, nalazim "Moskva 1962", deseto izdanje čak! ... slučajni poznanik odlazi uz pozdrav svega najlepše ... osvrćem se da nadjem prodavca, prilazi jedan mladi ciga, pitam pošto? ... 200 dinara, kaže ... kupujem priručnik bez cenjkanja ...

Dok se vozim nazad kući, mislim se dal' da odmah svratim do Jasne koja je tu usput, kod koje uvek nosim stare knjige na sredjivanje ... i setim se da je nedelja, da nije red u nedelju da joj poslovno dolazim kući, sutra ću...

*

Vraćajući se kući razmišljam ... o potrebnoj količini slučajnosti za susret u prostoru i vremenu sa nekim ko je u mladosti koristio takav priručnik - baš kada sam ga ja uzeo u ruke! ... a onda mi iz sećanja izvire podatak o još jednom čoveku koga sam znao, koji je takodje studirao na istoj akademiji u Zagrebu, pukovniku u bivšoj JNA, Randjelu Djošiću, ocu moje prve supruge...

U nameri da ne zaboravim sve ovo, rešim da to stavim na ovaj blog, i zato slikam knjižicu ... a na prvoj strani stoji kao dečijim rukopisom ispisano ime "Djole Zrnić" ... začudjen, listam dalje, i nalazim na više strana otisak pečata na kome piše: "Djordje B. Zrnić, Projektant softvera dipl.ing. Ugrinovačka 40, Zemun" ... a oca moje prve supruge su svi takodje zvali Djole, od prezimena Djošić ... sabiram: dva su mi se Djoleta desila u vezi jedne knjižice, a neko treći, slučajni prolaznik sa buvljaka, je studirao na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu kao i Djole otac moje prve supruge, dok je bivši vlasnik priručnika, takodje neki Djole, tu skoro mi komšija zemunac, pa još i softveraš kao ja ... plus je trebalo požuriti radi susreta u pravom trenutku prostor-vremena sa tim trećim, koji je isto studirao na onoj akademiji... Nekada su za tako šta govorili "Kako je mali ovaj svet...", a sada se više nema vremena za male svetove, sada svi negde žure i gledaju samo svoja posla (u ovom velikom svetu sveopštih komunikacija) ... a za takve užurbane se govorilo "Juri ko muva bez glave..." ... (a šta će muvi glava kada ima Google)...

Sladak mali trostruki sinhro, jel da :) ... tako to ide kada se ništa levo ne planira nego se vozi na osećaj, desnim vijugama... ;)

Zašto ne govorimo istinu?

Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i psihološkog laganja - brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada je važno biti iskren...

(Vesna Bantić Stefanović)

(IZVOR "Treće oko", PREPISANO iz broja 754 od 23.10.2018.) 

     Na "privlačnost" laži danas niko nije imun, nema čoveka koji makar jednom nije prećutao ili iskrivio istinu. U manevrisanju kroz svakodnevicu nesvesno se oslanjamo na svoju sposobnost obmanjivanja - kažemo nešto što nije istina, ili neku situaciju karikiramo. Sitna ili krupna laž su izlaz za kojim mnogi posežu.
   Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i patološkog laganja, brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Ponekad želimo da ispadnemo bolji nego što jesmo, da u očima drugih izazovemo divljenje (JA vredim ako je moj život uzbudljiv), ili možda povećamo sopstveni uticaj i moć. Laži (namerno ne govorenje istine) često su naš način da održimo svoje samopoštovanje u mnogim neprijatnim situacijama. Istinu zaobilazimo i kada ne želimo da priznamo neku slabost  ili neuspeh, ili kada se plašimo da će nas izgovorena istina udaljiti od osoba koje volimo i koje nam znače. Ponekad to činimo da bismo sakrili kako se zaista osećamo, ili da ne bismo povredili drugu osobu, ili jednostavno zato što je laž lakše izgovoriti od istine.
   Danas je teško ostati iskren i prema sebi, i prema drugima. Ljudi se medjusobno lažu, varaju, obmanjuju (laskanjem, dodvoravanjem), a to im izgleda "hrabrije" nego da jedni drugima kažu istinu u lice. Na tom spisku onih koje lažemo smo i mi sami. Svi smo malo duhovitiji, pametniji, lepši, a posebno smo bolji vozači. Nekad slažemo nešto a da toga nismo ni svesni. Prema nekim istraživanjima, najviše lažemo one sa kojima imamo najprisniji odnos - članove porodice, partnera i dobre prijatelje. Istinu uglavnom prećutkujemo kada pričamo o vernosti i novcu. Najgora laž koju partneri izgovaraju jedni drugima je ona o (ne)vernosti. Odgovor na pitanje o preljubi je gotovo uvek negativan, ali reko kada tačan. Druga najgora laž tiče se novca. Partneri često skrivaju jedni od drugih gde su i kako potrošili novac. To rade kako bi se opravdali i sakrili istinu sami od sebe.

  Ono što ne znaš, ne može da škodi

   Većina ljudi teško odoli izazovu da bar povremeno skrene sa puta i preoblikuje je "po sobstvenoj meri". Ljudi se služe lažima u svakodnevnom životu, a najviše skrivenih istina ima u ljubavnim vezama. U vezi, partneri ne govore istinu u svakom trećem razgovoru. U braku postaju iskreniji, pa istinu zaobilaze u svakom desetom razgovoru. U emotivnim relacijama sitne laži su "dozvoljene" i uobičajena sredstva za zavodjenje, kako bi se izazvala nečija ljubomora, da nekome budemo još privlačniji i interesantniji. S' tim lažima živimo iz dana u dan, a najčesća i najrasprostranjenija neistina koja se izgovara i koja nikome neće nauditi je odgovor - "Dobro sam". Nedostatak kontakta oči u oči ohrabruje ljude da lažu. Lakše se ne govori istina u SMS-ovima nego u telefonskom ili direktnom razgovoru, tvrde stručnjaci. Neki ljudi imaju potrebu da govore polovičnu istinu, drugi preferiraju laži, neki vole da žive u lažima. Neki lažu iz pakosti, drugi da bi "spasili" sebe (zbog straha od prekora okoline ili kazne), a nekada to činimo jer smo izračunali da nam je to daleko korisnije nego da sagovorniku "saspemo" istinu. Iskrivljavanje istine je vrlo česta taktika u laganju. Ne kažemo čistu laž, nego promenimo istinu kako bi nam više odgovarala. Svako ponekad laže, samo je pitanje kada i s' kojim ciljem, tvrde stručnjaci. Ako ih govorimo u dobroj nameri, nazivamo ih "belim lažima". Iza njih stoji želja da sebe poštedimo neprijatnosti do kojih bi moglo da dodje ukoliko bi smo rekli istinu. To su male, iskrivljene istine koje ne škode nikome, ali nama puno pomažu. Da nekome ulepšamo dan, izbegnemo svadju, razočarenje, kako bi smo poštedeli tudja osećanja, kad želimo da neko nama drag ne pati ako baš ne mora. Život je lakši upravo zbog malih, dobronamernih laži: "Izgledaš sjajno"; "Nisam video tvoju poruku"; "Krenuo sam"; "Čujemo se"; "Vidimo se"; "U pravu si"; "Pozdravljaju i oni tebe" ... samo su neke od njih.
   Istina može da bude veoma surova stvar, pogotovo kada je kažemo u pogrešnom trenutku. Oni koji izgovaraju ovakve laži opravdanje nalaze u činjenici da je laž manje bolna od prave istine koja je često isuviše agresivna ili sračunata da povredi. Mnogi parovi pribegavaju "belim lažima" kako bi zadržali skladne odnose u braku. Nema ništa loše u njima dokle god se to nevino laganje ne pretvori u obmanjivanje (37% ljudi tvrdi kako laže kako bi sagovornika zaštitilo od "prave istine"), slažu se brojni psiholozi. Preterivanje, poluistine ili takozvane bele laži, mogu da budu važan saveznik na razgovoru za posao. Ulepšavanje istine može pozitivno da utiče na poslodavce, jer vam daje mogućnost da stvorite dobru sliku o vašim sposobnostima. "Bele laži" imaju svoju svrhu samo kada su dozirane na pravi način - ne bi smele da postanu uobičajena praksa. Kako laž od saveznika u društvenom životu može da preraste u karakternu osobinu, stanje duha, ili čak bolest? Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada nije vredno biti iskren svaki put? Korisno je da uočimo u kojim momentima se najviše služimo lažima, kako nas odredjena laž štiti, od čega nas štiti i da li ugrožava neki naš odnos?

  Nesigurnost navodi na laž

   Laganju su češće sklone nesigurne osobe koje imaju nizak nivo samopoštovanja. One veruju da u mnogo čemu nisu sposobne ili nemaju poverenja u ono što poseduju, zato osećaju veliku potrebu da to na neki način nadoknade, da kompenzuju na neki način ono što im nedostaje. Laž je prva greška za kojom posežu jer misle da će steći uvažavanje ako ističu kao istinite dogadjaje koje nisu doživeli. U svakodnevnom životu takvi ljudi izmišljaju razne priče samo da bi skrenuli pažnju na sebe. Suprotno uvreženom mišljenju - da se lažima češće koriste manipulatori i ljudi skloni spletkarenju, "lažljivci" mogu da budu i oni kojima je previše stalo do drugih, a ono do čega im je najviše stalo je to što drugi misle o njima - odnosno kakve će utiske ostaviti. Osim impresioniranja okoline, razlog laganja može da bude i strah od suočavanja sa stvarnošću. Pazite da vam laganje ne predje u naviku. U modernom društvu to je prilično raširena pojava, veština koju vrlo rano naučimo i prema istraživanjima, ljudi su prilično snalažljivi u tome. Savremeno društvo od nas zahteva da budemo savršeni, uspešni, ostvareni na svim životnim poljima. Ali ako je laganje deo rutine, biće nam jako teško da prestanemo da manipulišemo i lažemo, pa ćemo često i sami sebe uveriti u njih. Naučnici tvrde da je hronično ili patološko laganje opasno po mentalno, ali i fizičko zdravlje, bez obzira da li se iza njih krije dobra ili loša namera. Laganje crpi našu energiju, jer je teško voditi evidenciju šta smo i koga slagali i koju "masku" pred kim treba da stavimo. Najdestruktivniji oblik laganja je zadržavanje ili prikrivanje informacija od nekoga ko bi, kako mislimo, njima bio pogodjen.
   Osoba koja ima problema sa patološkim laganjem izgovara laži svakodnevno, u velikim količinama i jako ubedljivo, kao da izgovara čistu istinu. Ako u lošoj nameri lažemo, manipulišući kao bismo izvukli neku korist za sebe, povredjujemo drugu stranu - cena je gubitak poverenja. Budite što iskreniji i bićete srećniji, tvrde stručnjaci na osnovu rezultata brojnih psiholoških studija. Oni koji su smanjili upotrebu sitnih laži u svakodnevnom životu postali su srećniji, redje su osećali simptome glavobolje i manje oboljevali od virusnih infekcija. Veća iskrenost u komunikaciji poboljšala im je odnos sa članovima porodice, prijateljima i kolegama.

  Laganje kao navika

   Naučnici su zaključili da istinom možemo produžiti i životni vek, jer svaki put kada slažemo mi doživljavamo stres, jedan od glavnih izazivača raznih psihofizičkih oboljenja. Kada lažemo, naš mozak je preopterećen, onog trenutka kada to uradimo, telo oslobadja kortizol u mozak. Nekoliko trenutaka kasnije, memorija se "pregreje" - dok pokušavamo da se setimo i laži i istine. Sav ovaj dodatni stres ima i negativne posledice po zdravlje. Može da poveća krvni pritisak, izazove napetost u vratu i glavobolju, probleme s' probavom i bol u donjem delu ledja. Laž je naveći potrošač energije - trošimo je dok izgovaramo i održavamo neku laž, što može da izazove anksoznost, a u nekim slučajevima i depresiju. Iskrenost je osnova svakog zdravog i zrelog emotivnog odnosa, zato oprezno birajte reči za koje niste sigurni da neće povrediti partnera.
   Dobar način za kontrolisanje patološkog laganja je druženje i provodjenje vremena s' ljudima koji su iskreni, koji cene istinu i s' kojima možete otvoreno da komunicirate. Psiholozi savetuju da je potrebno da se suočite s' istinim, koliko god da je ona teška, jer ipak, istina boli a laž "ubija". Prikrivanje tajni i skrivanje nečeg od drugih je zamka. Najveći deo vremena provodimo u toj igri "skrivača" - pogrešnog predstavljanja u skladu sa tim koja nam je priča u tom trenutku potrebna. Izbegavanje istine, nespremnost da se kaže ono što zaista osećamo i mislimo, pogubno može da utiče na naše zdravlje i sreću. Psihološko isceljenje moguće je samo zahvaljujući slobodi koja se javlja kada više ništa ne skrivamo.

   KOMENTAR vlasnika bloga:

   Laž je PRIMAMLjIVA; ona rešava tekući "problem" brzo i efikasno za onoga ko je izgovara. Ljudi nemaju iste sisteme vrednosti i zbog toga je nešto, bilo šta, za neke normalno a za neke nije. Tu situacija, kada zbog razlike u vrednovanju može doći do nerazumevanja ili konflikta svake vrste sa svakojakim posledicama - laž lako rešava, PREMOŠĆAVA...
   ALI...!!!
   Ima i ljudi koji UVEK govore istinu i zbog toga imaju probleme! Jednostavno, ma koji nivo komunikacije da je u pitanju - laž im je strana pojava, čak ih ona i nervira kada je opaze kod drugih! Jedan sam od takvih, dobro znam taj usud...
   Ipak, poštujući svoja životna iskustva i načela, ne bih pristao da mi misli zaKOROVe ma kakve laži. Laži MUTE BISTRINU mišljenja, jer ... ako pristanemo na neophodnost laganja - gubimo realne oslonce stvarnosti!
   A kako se laž najlakše prepoznaje? Većini ljudi dok lažu - zadrhti glas ako ih iznenadnim pitanjem proveravamo za prethodno izgovorene laži - to STRAH zatreperi u njima. Na tim nekontrolisanim reakcijama savesti se zasniva i detektor laži. Samo su okoreli lažovi imuni na takva pitanja...