gašenje Atlantisa

Reči prof. Dr. Milana Brdara na tribini u povodu naslova...


Mi živimo u zemlji u kojoj 10 godina manifestno Srbi žive u položaju nacionalne manjine. Mi smo jedna obespravljena nacionalna manjina koja je statistička većina. Zato što je emisija Atlantis imala na dnevnom redu srpske teme - položaj srpske države ili države Srbije u procesima globalizacije kao globalizacije svih evropskih vrednosti, položaj srpske kulture, srpske nacije, nacionalnog integriteta, dostojanstva, nacionalne elite, statusa nacionalne istorije i revizionizma... - ZATO je ta emisija morala da bude ukinuta.

Slobodan Milošević je zbačen da bi Srbija bila osvojena IZNUTRA jer to nije uspelo SPOLjA. Posle deset godina to je vidljivo i jasno. A zašto da bude osvojena IZNUTRA?

Da bi se dovršilo urušavanje SVEGA što čini ČVORIŠNE TAČKE srpskog identiteta i integriteta u bilo kom pogledu. Čim smo im toliko smetali, bili smo daleko značajniji, značajniji nego što to sami mislimo. To nije razlog da se time hvalimo, naprotiv, kamo sreće da nas nisu ni primetili; ali to URUŠAVANjE progresivno se zavarašava u toku ovih deset godina, uz učešće u tome takozvane demokratske vlasti. To je ustvari jedna marionetska klika koja ostvaruje interese kolonijalne politike SAD.

Evropa takodje nije ozbiljan igrac. Evropa je trenutno u poziciji sipljivog konja sa belom kućom na grbači. Sada je pukla Portugalija, sutra će da pukne Španija; Evropa je nastala iz zastrašujuće glupe politike, u tom smislu što je evropska birokratija dozvolila da padne u zavisnost od američke Goldmansaks banke. Sve evropske zemlje sem Nemačke, a ne računamo Englesaku koja je trojanski konj SAD u Evropi, dužne su američkoj Goldmansaks banci. Francuska je dužna 1500 milijardi, po nekim analitičarima, ona je treća po redu; Španija je sada druga, posle Portugalije; ako Francuska upadne u sličnu ekonomsku krizu, od Evropske unije nema ništa. Poenta je u tome da pametna politika to sve mora da prati i da manevriše; pametna politika nije na auto-stradi nego na uzburkanom moru i nezna se odakle će i šta će da udari čamac na kome se nalazi. A ovo je ishod poslednjeg Američkog pohoda u osvajanje sveta; taj pohod nema šanse da uspe, i to je pametnim ljudima jasno, i Bogu hvala što neće uspeti.

Ali kad je bilo u istoriji (nit’ je bilo, niti može biti) da sila zna za sopstvene granice? Sila je sila za sebe, upravo zato što ne priznaje granice, i u tom nepriznavanju granica od jedne tačke počinje neumitno i nezadrživo da propada. Tako su propadala sva carstva, tako propada i Američka imperija...

Nije nam potrebno da mi udjemo u Evropsku uniju da bi smo se dokazali da smo Evropa, dakle, da ne jedemo živo meso, da se ne radjamo sa noževima u zubima. Može jedino da nas čudi kada stranac dođe pa se zapanji i pita ‘A kakvi su ovde partneri naših političara od 2000. godine?’, koji vas pitaju ‘A otkud vi znate engleski?’. Zamislite vi to pitanje!

Sve je počelo da se dogadja padom Berlinskog zida ’89. godine, kada smo živeli u iluzijama; svako doba ima svoje iluzije, predrasude, očekivanja i naravno razočarenja - da će biti bolje. Mislili smo da je najveća nevolja istočne Evrope što nema demokratije. Od te svoje najveće nevolje nismo videli i nismo vodili računa o tome šta imamo, morali smo da pogubimo sve što imamo da bi smo shvatili šta smo imali. I da bi smo shvatili: svaka čast demokratiji, ali od nje se ne živi, neće vam demokratija platiti račune. Kada dodju da vam iseku struju, pričajte kako ste se borili ’96., ’97. i 2000. godine za demokratske promene, pa će te videti da li će reći ‘Dobro, izvinjavamo se, ne, nećemo, jel’ obećavate da će te platiti račun u sledećih deset godina?’ ... ‘Obećavamo!’ ... ‘Dobro, dovidjenja...’

Ali nije stvaru tome, nego u velikoj laži. Pa nije ni planirano da istočnoevropske zemlje, gledano kroz predrasude, kroz prizmu predrasuda sa zapada, kao zemlje primitivaca koje je komunizam sluđivao (tako oni nas vide), da sada imaju neku demokratiju. Ima da bude stado nove vlasti, kolonijalne vlasti koja će služiti nama, i tako i jeste u većini istočnoevropskih zemalja. Prvo usitniti, jer se sitnijim bolje vlada, sitno služi za opkoljavanje Rusije.

Raspad zemlje i užas kroz koji smo prošli, samo plaćenici, glupaci i pokvarenjaci mogu da pripisuju Slobodanu Miloševiću i njegovoj politici; to je delo svetskih sila, onih koje su Jugoslaviju napravile dok im je bila potrebna, one su učestvovale i u njenom razbijanju. Jel’ Francuska učestvovala u stvarnju Kraljevine Jugoslavije, molim vas lepo? Jeste. Nemačka 1918. na kolenima ne učestvije ni u čemu, 1991. učestvuje itekako, kao 1941. godine SAD.

Dakle, mi smo doveli 5. oktobra vlast koja je realizovala spoljašnji plan iznutra. Radi čega? Radi malo mediske slave, radi malo više para na računu, radi moći. Kazu da je sladostrasno vladati ljudima; možda i jeste, vrag bi ga znao...

E sad’, sve ovo što sam pomenuo, sve su to bile teme emisije Atlantis...

A vi recite ovde nama, ili sami sebi, a gde su te teme razmatrane javno, ako govorimo o RTS-u kao sistemu. Da ne pominjemo ono čime se najdirektnije utiče na nas. Dakle, država koja hrvatske zločince pušta zato što se to traži spolja, s’ druge strane što imamo kvazielitu koja je patološki bolećiva prema Hrvatskoj.

Mi imamo u političkoj eliti mnoštvo ljudi koji bi Srbiju dali da bi popili kafu u gradskoj kafani u Dubrovniku. To su ljudi sluđeni jugoslovenstvom, privatno, ako date sve što imate da bi ste popili kafu u gradskoj kafani u Dubrovniku ili Zagrebu...

NAKNADNA NAPOMENA:  Iako je emisija Atlatnis brutalno uklonjena sa radio-programa Beograd 2, u najavnoj špici samog radio-programa, svakoga dana u 05h ujutru se navode imena svih emisija koje se mogu slušati na tom programu, a medju njima je uvek i - Atlantis. Tumačenje toga ostavljam vama...