STVARNOST poStaje SVE MANjE REALNA

...? ... ;)
Zanimljiva tvrdnja, jel da ... koja pledira da razdvoji pojmove stvarnosti i realnosti za koje smo navikli da su sinonimi, jedno te isto. Ajde ipak da pokušamo da ih razdvojimo, da im nadjemo razlike. 

Smatrajmo da je stvarnost ono što je neposredno oko nas, što primamo čulima, pa zato svako od nas ima SVOJU stvarnost obzirom na svoje opažajno i spoznajno okruženje koje formira NjEGOVO lokalno iskustvo. Dakle stvarnosti dvoje njihovih vlasnika mogu itekako da se razlikuju; recimo jedan je afrikanac u savani a drugi stanovnik megapolisa - njihove stvarnosti nemaju veze jedna s' drugom!

Tako gledano, da li realnost ima svoje lokalno vlasničke mnogostrukosti? Uzmimo da ih nema, da je realnost jedna jedina zajednička za sve, moguće različita samo vremenski, za svaki svoj trenutak. Realnost je ono stvarno dešavanje koje ne zavisi od njenog ma kog opažanja - ona je u jednom vremenskom trenutku ISTA za sve!

E sad', ako ne prihvatate ovu polaznu postavku - nemojte dalje da čitate, bolje da odustanete nego da se moguće na kraju nervirate... :\ ...jer kazivanje nije baš povoljno!

...

Ali na stranu sve to, ta finesa o razlici termina stvarnost i realnost - nešto drugo je suština naslova!

Kako mi sve više i više, odnosno svako od nas danas spoznaje svoju ličnu i lokalnu stvarnost, ali i onu širu/dalju koja ga interesuje? Nemojete da se pravite nevešti, zna se kako - preko neta! ;) ... (detalj: kada neku reč zbog česte upotrebe skraćujemo, to je dokaz da nam je ona mnogostruka svakodnevica, da nam je 'ušla pod kožu').

Tvrdim da danas ogromna većina svetske populacije svoju stvarnost konzumira preko ekrana različitih veličina (jer se danas sve samo "konzumira", a razmišljanje o sadržaju konzuma ili uopšte kao kosmološki fenomen - je out!). Ako udjete u bilo koji autobus, videćete da velika većina njih odsutno bulji u svoje mobilne (zvane i "mob", opet ona primedba o čestoj upotrebi koja skraćuje reči). Videh čak da neki i džogiraju gledajući u svoj mob!

Sada sledi sabiranje: 2+2=4 ... ko svoju stvarnost konzumira kroz ekrane, on svoju realnost vidi i doživljava ONAKO KAKO MU JE ONA SERVIRANA od onih koji prave te sadržaje po netu! A oni to naravno znaju, pa to i koriste - čik pogodite na čiju vajdu? ... ;)

Ali ipak, šta je u tome toliko loše rećiće večiti oponenti, ako se ima bukvalno 'trenutno na dlanu' šta se sve dešava u svetu i društvenim mrežama (paznja!!! - to zadnje je kao droga!). Da, dobro je to tako mehanički gledano, ali ima jedna "sitnica": otkud znate da je to tamo sve istina što vidite i čitate, i da je rečeno baš sve? ;) ... ... Da, daa! ;/ - i zato naivno pitam: jel ima u današnje vreme da neko laže o bilo čemu? Ima naravno, počev od reklama pa do visoke politike sasvim je normalno da se laže ... "cilj opravdava sredstvo", milina živa! Sto više lažete to ćete pre postići ono što hoćete, jel tako ... lažima treba dati samo lepše ime "marketing", slično onim rasprodajama što ih odjednom zovu "akcije" ;( ... E da, psihologija je moćna sprava! ;) ... A cilj je: što brže do uspeha čija je jedina mera materijalno posedovanje onoga što dokazuje vaš društveni status i životni "uspeh" ... ma ko te pita jesi li čitao klasike književnosti, ma 'ajde bre koji klasici, važno je kako je meni danas, to je mera moje stvarnosti! ... a za neke (one fuj/bljak druge), je samo važno da prežive svoju stvarnost, pa zato I ONI MORAJU da lažu, jer - kako drugačije uopšte, govoreći istinu, opstati u svetu gde SVI lažu, makar i iz kurtuazije?! ... INTERES bilo kog nivoa do koga se dolazi na bilo koji način postaje od strane svake društvene zajednice opravdani razlog za sve - svi ga priznaju kao neminovnost pa zato i normalu, svi ga prihvataju kao validan način mišljenja, ponašanja i delovanja! ... :/ ... i tako krenusmo u rikverc evolucije :((( ...

Zaključak: što više buljite u ekrane i ekrančiće, to manje živite sopstvenu stvarnost već onu iza njih, TUDjU - TO je vaša stvarnost, ono što vam drugi serviraju, ne dešavanje oko vas! ... pa otud' i naslov ovog posta! ;)

Eto, to sam samo hteo da vam kažem, a sad' ipak nastavite da surfujete i guglate... jer tamo je sve, sva vaša stvarnost i ceo vaš život! ... I uopšte, šta će nama pamet kad imamo smartove i net? ....... i WIFI naravno! ;)))  (nek' digne ruku onaj ko nije gledao Matrix?! ....... da, al' tamo su sve kablovi!)

laž je normala

Da li  primećujete koliko mnogo danas ima laži - svugde! Nemojte se čuditi - a neću ni ja - tome ... to postaje normalna pojava, nešto što srećemo na svakom koraku ... a ako je to tako, rezon je naivnih, onda je "valda i normalno".

Gde srećemo najviše laži? Tamo gde bi trebalo da ih je najmanje - u oblasti masovnih informacija. I reklame i emisije dnevnih vesti su pravo leglo najperfidnijih laži.

A kako je sve to počelo? ... jer nije uvek baš tako bilo

Mislim da je počelo masovnom reklamom, odnosno potrebom da se neki naivni proizvod tipa gaziranog pića proda u što većoj količini - BEZ OBZIRA na način ubedjivanja, dakle potpomognuto i lažima. Recimo kažu da je neki sok "prirodan" ili da u čokoladi koja se pravi na hiljade tona ima "alpskog" mleka - a svi mi koji to gledamo dobro znamo da masovna proizvodnja bilo čega što se tiče hrane danas SIGURNO nema veze sa nikakvom prirodom. A ipak - svi prelazimo preko toga kao preko nečega normalnog ... ne bunimo se na očiglednu laž, ne gasimo reklame, pomislimo samo "pa normalno je da se laže u reklamama"...

E, kada progutamo tu prvu naivnu laž kao normalu, koju i ne smatramo tako opasnom jer je očigledna pa zato naivna, a sve što je naivno to nije opasno  - sve ostale gutamo mnogo lakše. Da li je danas normalno da političari lažu? Naravno da jeste! Da li je normalno da zvanična državna saopštenja o bilo čemu sadrže laži ili da su skroz lažna? Naravno da jeste ... cilj opravdava sredsvo, a sredstvo je laž ... goli interes je društveno pragmatičan i validan etički i moralni cilj...

Jedina odbrana od te pandemije su samo lični filtri svakoga ko imalo misli svojom glavom, odnosno NEMA društvene inicijative koja bi makar malo korigovala bujicu laži. Da li su ti lični filtri dovoljni? Bojim se da i nisu, ili ako malo i jesu - da su sve manje pouzdani. Zašto? Zato što se i ceo taj sistem laži usavršava i postaje sve veštiji i perfidniji. Više nije dovoljno samo otvoreno bezočno lagati, već je potrebno i "spinovati", dakle uvrtati i vitoperiti i laži i ono malo preostale istine, tako da sve ispomešano liči na očiglednu istinu ... liči naivnima...

Još jednom - kako se boriti protiv te opšte masovne i globalne pojave što nam od realnosti pravi šarenu imaginaciju, jedan svet koji ustvari ne postoji? ... Jedino strogom filtracijom, stalnim proveravanjem izvora informacija, pravljenjem crnih spiskova sa dokazano lažljivim izvorima ... i bežanjem od reklama svake vrste!

Jel imate vi možda neki drugi ili dopunski način borbe...? Rado bi ga čuo...

kolika je u nama KOLIČINA zaista PRAVE ISTINE?

Svi mi posedujemo neka znanja, neku KOLIČINU znanja o svemu i svačemu.

Da li ste se ikada zapitali - a odakle nama to znanje? Ako niste, sada je prilika da se zapitate i možda nadjete makar logiku kojom možete da utvrdite poreklo svog znanja, odnosno koliko je ono samo zista naše ili ustvari - tudje ... jer tokom procesa sazavanja, koji naravno neprekidno traje tokom celog našeg života - mi stalno nešto saznajemo; ustvari posmatrano samo količinski, više saznajemo nego što zaboravljamo.

Dakle zapitajete se za svako svoje pojedinačno znanje koje lično posedujete o bilo čemu - odakle je ono? Da li je ono stečeno ličnim iskustvom, ili je stečeno poverenjem u reči nekoga kome verujemo?

Ako zaista iskreno budete odgovarali na to zadnje zaista jednostavno pitanje, zapazićete da je količina znanja stečena sopstvenim iskustvom nesrazmerno manja od one druge količine stečene verovanjem autoritetima. I tu počinju da se radjaju problemi...

A počinje ovako: svako novorodjenče ima neograničeno poverenje u svoju majku, u svoje roditelje. Oni su za njega sve što spoznaje i poznaje, oni su za njega jedini autoriteti u smislu skoro jedinog izvora informacija, jer za onaj sićušan delić sopstvenog iskustva još nemaju izgradjene misaone procese i kriterijume da ih obrade, kategorizuju i smeste na pravo mesto u svom sećanju.

Od tada pa na dalje, preko osnovnog školskog i svakog drugog naknadnog obrazovnog procesa - neko ili svako je u situaciji da veruje izvorima informacija - ali i da ne veruje! Tokom vremena, neko ko razmišlja na ovaj analitičan i sumljičav način, kako vreme odmiče, počinje da sumlja u istinistost informacija koje ga, u današnje vreme, obasipaju sa svih strana. Uzrok tog sumljičavog stava je iskustvo koje govori da ne mora sve biti tačno što se pročita ili čak vidi. Odakle to loše iskustvo u svima nama?

Odgovor je lak: neke informacije su NAMERNO pogrešne! Ko plasira lažljive informacije? Neko ko ima potrebu da ima koristi od njih, dakle neko kome je sopstveno preče od tudjeg ili opšteg, dakle neko ustvari sebičan. Valda i oduvek - a danas pogotovo - bi mogli tvrditi da je sebičnost PREOVLADjUJUĆA negativna osobina ljudskog karaketera. Zaključak je dakle da ona loša, zla strana sveta ima uticaja i upliva na onu dobru stranu istog koja je raspoložena da VERUJE.

Ništa neobično i ništa novo, reći će danas mnogi - ali tu je zdravo možda zastati i zapitati se - ako treba da sumljam u sve što do mene dolazi kao informacija, ušta ću onda bezrezervno da verujem? Kakav će to onda biti moj svet ako budem - sumljao u sve?!

zamišljeno...

...a možda je ovako?