sudska kaucija = sloboda na prodaju

Verujem da svi znate o čemu se radi, ali ipak da oslikam situaciju malim rezimeom: neko se ogreši o zakon, bude uhvaćen i biva mu zato uskraćeno pravo na slobodu ... a zatim, za neku sumu novca koju jednostrano odredjuje sudski organ - tu svoju izgubljenu slobodu ponovo OTKUPLjUJE od države!

Koje zaključke iz toga možemo da izvedemo? Evo koje...

Prvi je da sloboda IMA cenu, odnosno MOŽE da se KUPI kao što se kupuje i sve ostalo, recimo banane. 

Drugi je da je državi u krajnjem više stalo do para nego do pravde, jer, ako neko prekrši neki zakon, zar nije red da zbog toga snosi neke, makar i privremene sankcije dok se ne utvrdi (sudska) istina. Ako država sumlja u svoj istražni aparat, policiju koja je konstatovala kršenje zakona pa je to kao razlog mogućnosti otkupa, onda je to ipak njen problem, a ne mogući problem optuženog da namakne traženu sumu za kauciju.

I zadnje, gradjani se tim činom kupovine slobode razvrstavaju u dve skupine: one koji imaju i one koji nemaju para za ravnopravnost pred zakonom koju im garantuje - makar formalno - svaki ustav svake iole moderne države. Znači zakonska forma jednakosti svakoga pred zakonom je jedno a praksa je (izvinite) nešto sasvim drugo.

I možda još nešto - ko garantuje da se pare kojim se kupuje sloboda od države zaista pošteno stečene? Niko naravno, jer se ne proverava njihovo poreklo, odnosno ako bi se proveravalo i uslovljavalo njihovim legalnim sticanjem - sudska kaucija bi izgubila smisao jer bi postupak provere mogao da potraje, a osnovno je da osumljičeni promptno biva oslobodjen pritvora. Čak šta više, što je ogrešenje o zakon veće, to je i otkupnina veća - a time veća i realna verovtanoća da se do tih para u današnje vreme došlo na nezakoniti način.

U tom besmislu i faktičkom ismevanju pravde otišlo se još i dalje. Ne samo da se od države može otkupiti sloboda u slučaju sumljičenja za nešto, nego se slično može otkupiti i u slučaju konačne sudske presude kojom je ZAISTA utvrdjena krivica pred zakonom. Suma u tom slučaju zaista može biti povelika, veličine čak i neke vile - ali IPAK, aman! ... Čak se ta suma odredjuje DOGOVOROM sa sudskim organom: zasednu oni tako negde pa se lepo ispogadjaju koliko vredi u kešu da se opskurni zatvor zameni toplinom sopstvenog doma. Zar se i u tom slučaju država ne javlja kao neko kome je ZAISTA više stalo do para nego do pravde i istine?

U tom zadnjem besmislu od "pravde", dešava se zato i jedan apsurdan fenomen. Taj neko ko biva "kažnjen" na taj luksuzan način da zatvorsku ćeliju zamenu udobošću svog doma - tim činom ustvari dokazuje svoj top-džet-set društveni status, svoju supremaciju nad običnim pukom, pa zato sa ponosom pokazuje svoju nožnu narukvicu ... diči se i ponosi time što je ozvaničeni lopovi ili neka druga vrsta bagre!

Mislim da je tom i takvom praksom savremena država ipak malo zastranila i samu sebe dovela u dobar vic: "pravda jeste opravda, ali pare su ipak sladje..."