vaše Neznanje je naša Moć

Prvo je počelo zamenom providne ambalaže onom neprovidnom, ali zato prelepih slika "onoga što je unutra". Pravi primer na kome je to zaista očigledno opipljivo je duboko smrznuta hrana: nekada se moglo proceniti da li je grašak mlad ili onaj drugi, a sada se kupac više time ne zamara - u svakoj kesi je najlepši mogući grašak što se da zamisliti - elem, onaj iz bajke! Kako je samo sada lako kupovati bez zadržavanja i smaranja detaljima i sadržajem...

A onda su informacije o proizvodima postale sve sadržajnije i veće po obimu - toliko da ta gomila svega ne može da stane na ono malo prostora šarene ambalaže, jer naravno lepa slika je važnija od gomile teksta: "jedna slika zamenjuje 1000 reči" kažu oni malo naivniji (hm? - a zašto biblija nije naslikana u stripu nego naslovkana rečima?). Pa se onda preslo na više-jezičnost istih informacija da bi oni bezobrazno radoznaliji kupci osetili radost biranja jezika za čitanje - AKO su poneli lupu sa sobom... Naravno da je to uvećalo minimalizaciju fonta, odnosno potrebu za BAŠ gabaritnom optičkom aparaturom. Jedino što trgovci nekako stalno zaboravljaju da kupcima na ulazu u supermarket ponude te gabaritne lupe, ali im zato nude sve veće i veće korpe na točkićima koje polako postaju mini-šleperi na ljudski pogon. Trgovci bi ustvari bili najsretniji kada bi pogasili svetla u svojim hangarima, pa da kupci onako naslepo i pipanjem nemilice pune te mini-šlepere. Ne, grešim: bili bi još sretniji kada bi one 3-4 kasirke na 316 kasa zamenili jednom jedinom vrednicom, kojoj zato nikada ne bi bilo dosadno: imala bi uvek mušterija na pretek - ihaaa...

Zatim je došlo ono najnovije finale: najmoćnija zemlja sveta, čuvena USA koju ostali sve više i više vole (i valda zato od ljubavi stalnu pljuju kad za nju čuju), ukinula je potrebu obeležavanja hrane sa izmenjenim genetskim poreklom. Zašto? Pa zato što je tamo, u tom potrošačkom raju gde kupovati znači disati, već više od pola prehrambene potrebe usrećeno genetskim izopačavanjem, pa je pomalo glupo da sva takva hrana ima isti znak. Po logici stvari obeležavanja izuzetnog a ne uobičajenog, pre bi tebalo onu običnu, još uvek prirodnu hranu označavati recimo sličicom golemog crva što opako viri iz natrule jabuke, jer u onoj novoj tog nepoželjnog stanovnika garantovano nema ... a ako njega jadnika nema, neki zadrti na pamet se pitaju - a šta je sa nama, dokle će nas biti...? Ništa ne brinite dragi potrošači, kažu nasmejani ministri poljoprivrede, vas će uvek biti, jer da vas nema od koga bi mi pravili genetski mutirane idijote i glasače, jer nama samo takvi i trebaju, budite u to ubedjeni...

A onda finale potrošačke extaze: SVAKI DAN "akcija" -10% ... Kako su oni samo skromni sa tim ciframa ispred kojih je minus a iza procenat! I to SVAKI DAN, a vikendom pogotovo: onda je onih -10% najveće iako se cifra ne menja! Zamislite SVAKI DAN ISTI minus procenat ... pa kad' beše onaj dan bez "akcije", da znamo zaista pravu cenu robe, de se on zaturio...? (pitaju se oni još neošamućeni od sreće kupci, oni izgleda pelcovani na te trgovačke marifetluke ili još nemodifikovani) ... Odgovor/prevaru mogu da naslute posle kase, kada budu tumačili račun savijen u oveću rolnu: nije baš sva roba akcijaska (ih!), samo je poneka, to smo zaboravili da vam kažemo, slučajno naravno... Hvala, dodjite nam opet!

I jeste li zapazili tu maštovitost u izrazavanju: onaj fuj-vulgarni izraz "popust", koji asocira na trulu i bajatu robu, zamenjen je onim maštovitim poetskim "akcijaaaa" (jupiiiiii!!!), koji asocira na lepo dešavanje nekakvog kretanja ka boljem sutra i još boljem preksutra (koje se čita malo-sutra). Trgovci su to brale, misle oni na svoje kupce kako lepše da se osećaju dok troše svoj smisao života - KUPUJU!

... ... ...

Kad podvučete crtu ispod gornjih pojava, dobijete naslov ovog teksta... Jel' osećate kako vam polako raste bela vunica iz kože? Eno tamo u toj USA, većina je počela već da bleji ... kupci su toliko modifikovani da se genetski već sami od sebe modifikuju!