ZABAVA kao imperativ života

...ili da li je najlakši odgovor uvek pravi i dobar odgovor?
...a koje je pitanje?
...šta je smisao života, zašto postojim?

Da, odgovor koji najviše prija na to čuveno pitanje je - zabava ... zabaviti se nečim ili bilo čime, zaposliti pažnju sa nečim što prija, što se lako konzumira, što je na dohvat ruke.

- Koja je zabava najbolja?
- Ona koja zahteva najmanje napora.

Mala deca vole slatkiše, čokolade. Zar nije najlakše uvek im dati sve što vole, a ne se sa njima preganjati oko voća ili nedaj bože povrća? Jeste, ali da li je to dobro, zdravo - šta će biti sutra sa zdravljem tog deteta? Čekajte - kakva je to zabava ako se postavljaju teška pitanje...? Zabava takodje podrazumeva da nema nikakvih škakljivih pitanja, da se na pitanja ni ne misli, da postoje samo gotovi odgovori za sve bez ikakvih pitanja...

- Za koga je zabava dobra?
- Laki odgovor: za onoga ko se zabavlja.
- Teži odgovor: za nekoga kome takvo stanje stvari odgovara...

Prava zabava, ona koja se svugde reklamira, nikada nije lako dostupna. Ona uvek dostupna je ustvari trivijalna baš zato što je uvek i svima dostupna! Kakva je to zabava kad svi mogu da je troše, upražnjavaju..? Prava zabava treba da se zasluži parama, jer pare su univerzalne, one su uslov svega, pa zato i mamac za svašta ... a pogotovo za zabavu, onu teško dostižnu koja mnogo košta ... i koja je baš zato mera društveno priznate vrednosti onoga kome je takva dostupna.

Time na kraju dolazimo do smisla zabave kao fenomena savremenog društva: ona je statusni simbol - ko se dobro zabavlja, taj je uspeo da se dobro iskotira u okruženju, a publika iz okruženja voli dobro kotirane jer u njima nalazi svoj cilj života koji joj nije ostvariv ... pa zato takve treba oponašati, truditi se da se bude makar na kratko kao oni, makar samo za jednu noć u tami nekog kluba ... biti pored uspešnog i time dokazati sebi i drugima da ipak nešto malo vrediš...