kada se izgovara jedino moguće

Slušate ili čitate šta neki političar priča o nečemu, i u većini slučajeva kaže nešto umirujuće, optimistički pozitivno (ako se ne svađa sa konkurencijom). Nije loše tada se uvek zapitati koliko on to zaista misli što priča - sledećim pitanjem sebi: da li on, u ovom trenutku i sa tog položaja na kome je, ima mogućnost ili želju da kaže neku drugu varijantu na istu temu? Ako osetite ili znate da te druge varijante nema, ako je ono što čujete ustvari jedina moguća varijanta, onda slobodno zanemarite sve što ste čuli jer - koja je korist od toga? Rekao je ono što je MORAO da kaže, pa je samim tim ta informacija suvišna jer vi već znate da tako mora kako on kaže ... odnosno to uopšte i nije informacija nego slatka umirujuća bombona za uspavljivanje vaše pažnje!