4.11.18

sladak mali TROSTRUKI SINHRO

(Termin "sinhro" je skraćenica pojma "sinhronicitet", koji je u nauku uveo psihoanalitičar Carl Gustav Jung)

Nedelja pre podne 04.11.2018-te, na potkrovlju sam, nešto ne znam šta bi sa sobom, a vreme je još uvek lepo, šteta je trošiti ga u kući. Odjenom se setim da je danas zemunski buvljak, onaj pravi, ne onaj novobeogradski...

Odlučujem iznenada da odem do buvljaka, tek da se malo provozam biciklom, ne radi neke ciljane kupovine ... odluka je bila momentalna, bez dvoumljenja, ličila više na kao poriv ... i bez ikakvog presvlačenja sem obuvanja cipela, onako kako sam bio odeven u kući, sedam odmah na bajs i krećem ... a dok pedaliram, osećaj mi je neki da treba da žurim, ali mislim se zašto? ... do buvljaka mi je oko 10-tak minuta vožnje, možda i manje...

Dok vozim, razmišljam šta bih ipak kupio ako natrčim na pravu stvar, jer buvljaci su takvi - uvek iznenade kupca nečim vrednim ... hardware sigurno ne, jer puna mi je kuća toga ... znači, razmišljam, ostaje samo neka knjiga, ako natrčim na pravu... da - gledaću knjige!

Stižem iza 10h, uobičajena gužva ... tražim pogledom "štandove" po zemlji sa knjigama ... ima ih, negde su složene a negde samo nabacane na gomilu. Znam oprilike od ranije mesta gde ih uvek ima, obilazim ih ali ne nalazim ništa za mene...

Tako dolazim do kraja dugačke ulice okupirane uglavnom šetačima koji izdaleka samo merkaju robu ... na kraju nje je još jedna udesno kao ulica, a ustvari ćorsokak sa stepenicama na kraju. Plan mi je da završim šetnju razgledanja i krenem odmah kući ako ni tu ne nadjem ništa, da se po običaju ne vraćam nazad i na ogradjeni plac, zvanično mesto buvljaka...

A onda, na ovećoj gomili nabacanih knjiga, na samom vrhu, spazim jednu omanju ali podeblju za svoju veličinu, svu musavu i nikakvu jadnu ... izdaleka čitam "MATEMATIČKI PRIRUČNIK" - aha! ... evo je, ova bi mogla biti ta! ... sitna slova ispod naslova "za inženjere i studente" ne vidim odmah, isuviše je to za oči stare 66 godina...

Parkiram nekako bajs da nikome ne smeta i uzimam knjižicu ... sva se raspala, tzv. 'rikna' je skroz odvojena od stranica ... ... ali ... ALI ;) ... ja takve najviše volim, te koje su mnogo premetane po rukama, znači mnogo čitane, znači - vredne! ;) ... a ja matematiku cenim odavno, a najviše od kada sam je ispolagao na fakultetu u dva dela, višu I pa višu II ... ;)

U tom prvom dodiru sa knjižicom, odjednom začujem iza sebe glas koji me pita - Jel' to Bronštajn? ... okrećem glavu da vidim ko pita, i vidim starijeg mršavog čoveka sa takodje biciklom pored sebe ... okrećem mu naslovnu stranu i dajem da pročita ... Jeste, Bronštajn je, kaže ovaj, a onda nastavlja uz smešak - Nama su na ispitima davali da je koristimo, ali to nije pomagalo ako se nezna materija ... našta odgovaram - I nama su davali isto knjigu iz Mehanike tla na usmenom, ali je trebalo znati pronaći u knjizi gde je odgovor ... i dopunski pitam - A na kom ste vi fakultetu koristili ovaj priručnik? ... - Na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu, ali je moja bila na ruskom, a ta je vaša vidim na srpskom! ... Razmišljajući prelistavam knjižicu, ali se ne sećam nekog Bronštajna za ikakav priručnik? ... a samo ime "Bronštajn" mi je nekako sočno, uliva poverenje i respekt, neka je veličina u njemu samom...

Stavljam naočare i čitam ... da, na srbskom je, mada mi ni ruska mislim se ne bi smetala ;) ... tražim godinu izdanja originala, nalazim "Moskva 1962", deseto izdanje čak! ... slučajni poznanik odlazi uz pozdrav svega najlepše ... osvrćem se da nadjem prodavca, prilazi jedan mladi ciga, pitam pošto? ... 200 dinara, kaže ... kupujem priručnik bez cenjkanja ...

Dok se vozim nazad kući, mislim se dal' da odmah svratim do Jasne koja je tu usput, kod koje uvek nosim stare knjige na sredjivanje ... i setim se da je nedelja, da nije red u nedelju da joj poslovno dolazim kući, sutra ću...

*

Vraćajući se kući razmišljam ... o potrebnoj količini slučajnosti za susret u prostoru i vremenu sa nekim ko je u mladosti koristio takav priručnik - baš kada sam ga ja uzeo u ruke! ... a onda mi iz sećanja izvire podatak o još jednom čoveku koga sam znao, koji je takodje studirao na istoj akademiji u Zagrebu, pukovniku u bivšoj JNA, Randjelu Djošiću, ocu moje prve supruge...

U nameri da ne zaboravim sve ovo, rešim da to stavim na ovaj blog, i zato slikam knjižicu ... a na prvoj strani stoji kao dečijim rukopisom ispisano ime "Djole Zrnić" ... začudjen, listam dalje, i nalazim na više strana otisak pečata na kome piše: "Djordje B. Zrnić, Projektant softvera dipl.ing. Ugrinovačka 40, Zemun" ... a oca moje prve supruge su svi takodje zvali Djole, od prezimena Djošić ... sabiram: dva su mi se Djoleta desila u vezi jedne knjižice, a neko treći, slučajni prolaznik sa buvljaka, je studirao na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu kao i Djole otac moje prve supruge, dok je bivši vlasnik priručnika, takodje neki Djole, tu skoro mi komšija zemunac, pa još i softveraš kao ja ... plus je trebalo požuriti radi susreta u pravom trenutku prostor-vremena sa tim trećim, koji je isto studirao na onoj akademiji... Nekada su za tako šta govorili "Kako je mali ovaj svet...", a sada se više nema vremena za male svetove, sada svi negde žure i gledaju samo svoja posla (u ovom velikom svetu sveopštih komunikacija) ... a za takve užurbane se govorilo "Juri ko muva bez glave..." ... (a šta će muvi glava kada ima Google)...

Sladak mali trostruki sinhro, jel da :) ... tako to ide kada se ništa levo ne planira nego se vozi na osećaj, desnim vijugama... ;)





Oznake:

1 Comments:

Blogger Keen said...

...razmisljam i dalje, trazim razlog epizode sa prirucnikom, i nalazim da cu u njemu verovatno naci nesto vazno sto mi treba za .......... e pa necu da vam kazem zasta! :))) ... sto vi i svako drugi mora bas sve da znate! ;) ...

11/05/2018 03:15:00 AM  

Objavi komentar

<< Home