Govorni jezik kao merilo
Često se hvale jezici koji su jednostavni za učenje, nasuprot onih koji imaju konplikovanu gramatiku, kao što je srbski, francuski, finski, madjarski, baskiski naročito... Tipičan primer jednostavnog jezika je - engleski.
Šta je uzrok te razlike u težini koja se ustvari svodi na komplikovanost gramatike a malo manje na bogatstvo termina?
Ako ne zaboravimo da se svakodnevno mišljenje kao umna radnja, uvek dešava na meternjem jeziku, onda slobodno možemo reći da od finoće "alata" za mišljenje zavisi i finoća naših misli. Ne mogu se velikom četkom crtati precizni detalji kao malom četkicom tankog vrha. Analogija je potpuna i u domenu zvuka: zamislite orkestar bez gudača u kome bi svirali samo perkusionisti, i biće vam sve jasno što se tiče izražajne finoće govornih jezika.
Zato, nemojmo se uvek diviti prostim jezicima čije je "kvalitet" jednostavnost. Havajski jezik poznaje samo 12 glasova/slova, engleski 24, srbski 30 ... imajte i to na umu kada se divite dostignućima zapadne civilizacije, naravno samo onim materijalnim ... za ostalo je potrebno nečeg malo više! ;)