PROBLEM (ne)dokazivosti evidentnog

Pouzdano znate da je neko (ne)delovanje imalo efekta a ne možete to ničim da dokažete, sem da ste samo ubedjeni u to, tj. da verujete u logiku uticaja. Zato postoji praksa, ne samo sudska, da to nije dovoljno, pa se okrivljeni oslobadja krivice samo "zbog nedostatka (direktnih) dokaza"... ;(

Navešću dva kardinalna primera. Ramušu Haradinaju je dva puta sudjeno u Hagu, a oba puta je oslobodjen - zašto? Jednostavno zato što je pobio svedoke, ne on sam nego njegovi jataci i oni čiji je pulen. Primer drugi: zašto se ne ulaže više u ekologiju nego se po Srbiji 2019-e grade odjednom toliki putevi kao nikada do sada? Opet jednostavan odgovor: političar put može da pokaže kao dokaz svog zalaganja za boljitak (plus njemu % od ugovorenog posla!), a čist vazduh ne može da bude dokaz jer nevidljivo ne može biti dokaz ičemu, a za vazduh je normalno da je on takav, nevidljiv ... on nije konkretno poredbeno merljiv, ne može se reći brojkom vazduh je baš toliko-i-toliko čistiji zato što je političar usmerio toliko-i-toliko više para na filtre termo-elektrana ili "izgurao" zakon o zabrani vozila te-i-te kategorije čistoće izduvnih gasova ... i sve tako dok smog toliko ne zagusti da je garantovano opasno po zdravlje disati na otvorenom bez zaštite - čak to trovanje postaje dokaz da nam je bolji standard života od ono pre kada smo imali šta zdravo da dišemo! Milina jedna - što se više trujemo to nam je lepše! ... Jesmo li dovoljno maloumno tupavi da to prihvatimo kao argument boljeg standarda?! Onima kojima je TV ekran "tako treba" uzor načina života izgleda da jeste ;( ... Dakle opet se radi o banalnoj ljudskoj gluposti kao vrhunskoj sili kosmosa! Uostalom, zar tome ne služe rialiti programi na dve najgledanije televizije - ? ... 'leba i cirkusa, kad zafali 'leba, dodaj cirkusa...

Težak problem, da ... ima li kakvog rešenja za takve situacije?

U ovom trenutku možda je dovoljno samo biti svestan tog problema, pa će neko jednom valda i da smisli neko rešenje takvih 'nedokazivih' situacija...

A kako bi ja to da sam nešto? (pomisli čitaoc/pisac ovoga) ... Kako se meri opšti stav i mišljenje svakog naroda? ... pa jednostavno - referendumom, bar švajcarci imaju takva iskustva, a oni su nam valda uzor boljeg života... A zagadjenje? Neka skupština(?) jednom postavi politički cilj za neki rok vremena da zagadjenost vazduha posle toga ne sme da predje te-i-te vrednosti, pa ako predje - opet referendum da li političaru oduzeti vlast - ali i stečenu imovinu dok je bio na vlasti, što da ne! ;) ... strah je vekovima dokazano bolja motivacija za činjenje od bilo kakvih moralno etičkih vrlina...

Suviše kardinalano rešenje? ... pa birajte: hoćete li svet u kome ubice naknadno postaju političari a vazduh garantovano štetan po zdravlje - ili ćete dobiti makar šansu da referendumom doprinesete rešenju problema?

Idealista, utopista...? Neka sam ... koje je vaše rešenje?


Napomena: ne mislim na klasične "papirnate" referendume od pre pojave računara i Interneta, nego neke organizovane po modelu društvenih mreža sa vremenom realizacije "sutra glasanje", dakle bez kampanje čija je uloga samo da obrlati naivne!

Zemun i zemunci, ne vanZemunci i vanZemaljci

   Neću mnogo da pametujem sa tekstom, samo ću da pitam - ima li još neki grad koga njegovi stanovnici toliko vole kao zemunci svoj Zemun... :) ...pa da zato imaju potrebu za kojekude kojekakvim javnim izjavama te ljubavi... ;)

Čudesa matematičke stvarnosti

Postoje tzv. "egzaktne nauke" u koje se uzdamo kao u nešto što apsolutno čini temelje svih ostalih nauka i uopšte logičkog mišljenja. Jedna od takvih nauka je matematika, gde kada se nešto egzaktno dokaže i zato neminovno usvoji, to tada važi za vjek i vjekova kao neopoziva istina.

Medjutim, postoje i izuzeci koje obično nazivaju paradoksima, a koji pomeraju temelje svega - pa i zdrave pameti! Evo samo dva-tri takva od njih ko zna koliko:

I šta ćemo sad'? :(

Jel dovoljno samo reći da su to paradoksi i okrenuti im ledja, smatrati ih tom kvalifikacijom "rešenim"? ... ili je sled razmišljanja moguće donji...

Ako kod tako elementarnih stvari postoje paradoksi, kolika je tek verovatnoća njihove pojave kod složenijih?! Recimo, smatra se da su jednačine oscilovanja svakog klatna - a ima ih raznih - odavno rešene, da znamo kako će svako od njih da se klati ... a onda dodjemo do "pravog" klatna, onog realnog koje je i bilo inspiracija za sva ostala jednostavnija. To je recimo svako klatno zidnog sata koji ga ima kao osnovu svoga rada. U čemu je specifikum takvog klatna? U tome što ono, obzirom da ne može večno samo od sebe da se klati tj. da će jednom zaljuljano takodje jednom i da stane, da se apsolutno umiri (ako mu svako malo ne dodajemo pobudu/energiju u pravom trenutku). Znači takvo klatno ima ono što zovemo stalno delujuće "prigušenje" u vidu bilo kog linernog ili nelineranog otpora svom kretanju/klaćenju (trenje u tački vešanja, otpor vazduha).

I šta je tu problem, kod takvog realnog klatna?

Problem je na kraju balade, kada treba da dobijemo eksplicitnu jednačinu kretanja tog klatna - na korak pre kraja javi se ispod kvadratnog korena negativna veličina koju matematika (bar u ovoj našoj stvarnosti) ne ume da reši unutar skupa racinalnih ("razumskih") brojeva, da nadje broj koji pomnožen sam sa sobom daje negativnu (potkorenu) veličinu, jer prethodno postoje neka zaista elementarna pravila u sledećem:

(+2)*(+2) = +4
(-2) * (-2) = +4
(+2)* (-2) = - 4
(-2) *(+2) = - 4

ali zadnja dva reda nisu ono što nam treba: da su množici isti, ne različiti, što ne odgovara osnovnoj pretpostavci kvadriranja...

I šta sad'? :( ... pa ništa, odemo do porodilišta za nove brojeve... ;)

U trenutku te potrebe, radja se jedan novi broj, nova vrsta broja, koga obzirom da faktički ne postoji, definišemo kao imaginaran (samo zamišljen!) broj koji kad se množi sam sa sobom ipak daje u rezultatu -1. Nema veze (za matematičare!) što takav BROJ faktički ne postoji u realnosti - on ipak postoji "tamo negde" radi potrebe rešavanja korena negativne veličine! ... ako nečega nema a treba nam, nema problema - (iz)mislićemo da ga ima! ... URAAAAAA živela demokratijaaa... !!!!!

Iskren da budem, sve mi to liči na politiku koja se kune u neku istinu sve dok se ne javi razlog za postojanje neke drugačije istine od malopredjašnje. Uopšte, da li je takav način razmišljanja ispravan - da se nešto tvrdi sve dok ne postoji razlog za suprotno, a ondaaa... :\

Zaključak: u matematici ipak postoji takav "broj" - imaginaran, samo zamišljen, čak i onostran - koji nas spasava i vadi iz zamke korenovanja negativne vrednosti. Nema veze što je to u oznaci slovo "i" ili "j", mi ga ipak smatramo brojem - niko nam ništa ne može, mnogo smo jaki! Nema takodje veze što prethodna pravila o množenju pozitivnih i negativnih brojeva tvrde suprotno - kada zatreba, politički matematičar će da izpovrti i taj kec iz rukava: da slovo proglasi brojem!

A onda sledi završni udarac logike! Ako se matematika kao najegzaktnija od svih nauka poziva na imaginaran svet koji poseduje imaginarne brojeve - zar sama ta formulacija poziva i odziva nije dokaz da zaista postoji još taj neki svet pored ovog našeg, opipljivog? ... jer možemo smatrati da klatnu sata pomaže upravo taj imaginarni, izmišljeni svet !!! ... eto ga, tu je, odmah pored našeg, samo se neda opipati i videti, al' šta smeta kad' pomaže! ;) ... ne pipamo i ne vidimo ni elektromagnetne talase a ipak se koristimo mobilnim telefonima, zar ne... :)

NAPRED ka NAZAD

Simptomatičan naslov, jel da ... nije klasična dekadencija već baš tako kako piše: napredujemo ka nazadovanju!

Primer?

Evo ga na slici dole. Dva trogla za sitne crteže, žuti je stari, sav iskrzan, a ovaj providni je nov, kupljen ove 2019-e godine. Moram priznati da sam bio sretan što sam ga uopšte našao, jer ko više crta nekom pisaljkom po papiru? Svi crteži su se preselili na ekrane naravno. Radi istine, i ja crtam po ekranu, ali šta kada nacrtano treba da pretvorim u živi predmet? Da, čujem, neko dobacuje "Kupi 3D printeeer..." ... Dobro, a kol'ko košta ta sprava za metar i kusur predmet?

U čemu je štos?

Pa u tome da novi lenjir nema polu-dužinske crtice na polovinama santimetara, na milimetarskoj podeli koja se završava brojem 5 ... smešna primedba, jel da, ali kada sam krenuo da koristim novi trouglić - to mi je jako zasmetalo! Zar sad treba da brojim milimetre do 5 svaki put kada hoću nešto sitno da obeležim? :((( ... i da se moguće zabrojim pa pogrešim?

Šta to govori?

Prvo, da onaj ko je dizajnirao taj trougao nikada nije radio sa olovkom i papirom. Ne verujem da ga je mrzelo da malo produži liniju na pola santimetra - jednostavno čoveku fali praksa rada sa lenjirima - dakle neznalica je! ;(

Drugo, eto ka čemu nas usmerava tehnološka savremenost - ka neznanju i muci ... jer iako je novi trouglić zaista neiskrzan, radije ću da koristim stari jer sa njim radim udobnije i sigurnije..

Dobro, priznajem da sam penzioner i da me je pregazilo vreme, ali se ipak zapitajte šta je bolje rešenje: sa ili bez dužih crtica na pola santimetra? Radi se o humanosti u stvari ... taj trend uprošćavanja i zapostavljanja humanog nije nimalo naivan! Za koju godinu nestaće i brojevi na lenjirima, ili još gore i one duže crtice kod brojeva... :((( ...čak mi se čini i da je novih 10cm manje od starih 10cm!

Numerologija - DOKAZ validne vrednosti

  Svi sigurno znate šta je numerologija - neki kažu alternativna nauka, neki kvazi nauka, a mnogi je bagatelišu još i više nego astrologiju. Medjutim...

  Nadjem na netu neki sajt te tematike koji ima i mogućnost odredjivanja nekakvih ličnih brojeva na osnovu datuma rodjenja, a dodatno i na osnovu imena i prezimena. Popunim očas podatke za sebe, kliknem i - iznenadim se onim što sam dobio: rezultat vrlo blizak istini a detaljan! To je bio razlog da popunim podatke i za najbliže srodnike: majku i sina - i opet zaključim da ima mnogo istine u opisu njihovih karaktera, ali i preporuka kako dalje da bi sve bilo bolje! Po mojoj proceni više od 90% čak!

   Priznajem da sam pozitivno prijemčiv što se tiče svake alternative i ezoterije, pa zato odlučim da proverim dobijene rezultate od nekoga ko je nasuprot meni negativan prema svim alternativama generalno, za nekoga što kažu ko "stoji čvrsto na svojim nogama" - mom sinu :) ...

  Kako to uradim?

  Jednostavno, pošaljem mu ta tri samo tekstualna opisa naših karaktera, tražeći od njega da pogodi koji je čiji. I zamislite, pogodio je tačno sva tri vlasnika, čak je primetio "Pa i nije mnogo teško..." ... a da nije to primetio, ja ne bi ovo pisao jer je uzorak ispitivanja mnogo mali: svega nas troje, tj. pomislio bi da je slučajno ispogodjao ... ali, sa druge strane, test zahteva dobro višegodišnje poznavanje karaktera tih "uzoraka", tj. ne može ih biti ne znam koliko mnogo obzirom na uslov zahtevanog velikog prethodnog poznavanja.

  Onda počeh da razmišljam zbog čega je to sve tako, kako to da su obični "goli" brojevi toliko indikativno značajni? ... I nadjoh po meni osnovni uzrok: brojevi nemaju značenje, sematiku, oni su univerzalno primenjljivi na sve pojave koje čine nekakvo mnoštvo, na sve što može da se broji ili meri ... jer brojanje i merenje nečega se samo od sebe nameće kao prvi pokušaj bližeg odredjivanja primećenog. Brojevi su zato univerzalni jezik svega spoznajnog, čak cele vasione!

  Dobro, to je lako uočljivo i shvatljivo, ali kako to da oni mogu u sebi da nose i karakterne osobine ljudi zavisne samo od datuma rodjenja? Odgovor je lak ako ste i malo "od onih" - utiče astrologija, nema šta drugo jer su u pitanju datumi rodjenja i sanje svemira u tom trenutku ... a astrologija je priča za sebe, posledica nekakve makar dugogodišnje statistike ... (i ko zna još čega!)

  ...ali IPAK - koji su to skriveni zakoni svemira u pitanju?

  Fenomen vanzemaljaca je sitnica u odnosu na fenomenologiju brojeva...
  Možda vi imate neku ideju o čemu se tu moguće radi? Ne mora da bude odmah logički potkrepljena ... ... ... a da i ne pominjem ona čudesa od brojeva iz iracionalne zone mišljenja! Evo ih dole na slici, ona 3 najpoznatija U SVEMU prisutna i zato značajna broja! Jer osnovna osobina broja je da ima svoju veličinu i ništa drugo sem toga - kad ono eto i takvih kojima se tačna veličine ne zna?! ... Pa ako ima i tih takvih koji nisu racionalno razumni (jer im se zna samo približna veličina) - ko zna čega tu sve još nema/ima?!

  ...brojevi, brojevi, ah vi brojevi - kažite mi vašu tajnu! ... :\

Koja je funkcija umetnosti?

  Mislim da će se svako složiti da je smisaona vokacija umetnosti oplemeniti lepotom, odnosno da forsiranje umetnosti u krajnjem ima pozitivni uticaja na one koji je doživljavaju (rečeno u duhu tekućeg nam vremena: konzumiraju). Ako je to tako, imam onda jedno pitanje za vas: šta je smisaoni cilj sledećih stihova koji su sadržaj spota iza njih?

Kleopatra 

(Mimi Mercedez)

Kad kasu napunim kešom, kadu napunim mlekom
grlo isperem "Jack"-om, uživam k'o kraljica
i sebe napunim dečkom, veče ispunim seksom
to me ispuni srećom, znam što sam radila

Kleopatra, polu žena - polu vatra
ne želiš da me izbaciš iz takta
Kleopatra, kraljica spektakla
do pakla iza zatamljenog stakla

Kleopatra, ja sam vam i tata
svi kraljevi u meni vide brata
i proričem sudbinu, u mojim ste kandžama
kraljica karata, radim sa trandžama

Kleopatra, Kleopatra, Kleopatra, Kleopatra

Kleopatra je vatreni znak
ja sam previše jaka za brak
da očvrsnem um, artikulišem ličnost
da učvrstim moć, manipulišem pičkom

Pijem kao kamila i ne poštujem pravila
osim nekoliko bitnih što sam ja postavila
moja ekipa je sila, to je oduvek bila
oduvek kidala, grizla, tri krokodila iz Nila

Ženska banda je gladna, pa svaki dan pravi pazar
bila bih srećna da saznam da je bar neka naš pandan
svaka zajebana kučka biva stavljena na test
ali posle testa retko koja čuje dobru vest
only the best

Na zlatnom stolu, ispred mene, piramida od spida
znam da sam stoka, ali koka mi je previše fin rad
ja sam kraljica stila i princeza svemira
ja sam ispred vremena, kao stari Egipat

Imaš gadan ego trip k'o matori reperi
koji sveži su i rade k'o bajati ekseri
mumije uz poštovanje pakujem u katakombe
znaš da spremna sam na sranje, jer sa sobom imam bombe

https://www.youtube.com/watch?v=1fu7HU9Ty-Y

Tumačenje:
1   - sebe napunim dečkom        ...čime žena "ispunjava" sebe?
2   - veče ispunim seksom         ...dovoljno rečito
3   - radim sa trandžama           ...radi i sa transeksualcima
4   - previše jaka za brak          ...brak je prevazidjen
5   - manipulišem pičkom          ...dovoljno rečito 
6   - zajebana kučka                  ...dovoljno rečito
7   - piramida od spida              ..."spid" je vrsta droge
8   - koka mi je previše fin rad  ..."koka" je kokain
9   - bajati ekseri                      ..."ekser" je ekstazi
10 - spremna sam na sranje      ...dovoljno rečito

  A onda, pošto ljudi mladog doba nemaju izgradjene kriterijume kuda i kako sa sobom, a uticaj umetnosti je NESPORAN pogotovo ako je ona ovako vulgarno eksplicitna - onda je obično kopiranje onoga što se nameće njihova jedina moguća reakcija - "...i ja bi da sam takva!"

  Mlade devojke, bez ikakvih iskustava olako mogu da uzmu kao primer za ugled i svoju budućnost sadržaj ovog spota. Zašto? Zato jer on javno - znači društveno odobreno - i sasvim nekritički promoviše ono čemu treba težiti dajući model i uzor smisla života - sebičnost i samoživost u hedonizmu...

  Da li je sve to slučajno kod nas? Ko nas to lagano i neumitno uništava? Da li ikakva akcija o štetnosti droge može da potre uticaj ovakve popularne "umetnosti" koja se svakodnevno plasira na jednom kablovskom kanalu?

  ...i ovo:  https://www.youtube.com/watch?v=ANRU6p9Gn9I

  ...i ovo:  https://www.youtube.com/watch?v=2e7OkH5H6-A

  sa donjim komentarom:

  Олдоус Хаксли каже:

Сва људска друштва налазе се у једном од шест културних стања: зоичко, манистичко, деистичко, рационалистичко, експанзивно и продуктивно.

Од ових друштава, зоистичко показује најмању количину менталне и друштвене енергије а продуктивно највише. Истраживање показује да су друштва која исказују најнижу количину енергије управо она у којима уздржање пре брака није наметано и где су прилике за сексуалну разузданост у току и после брака највеће. Културно стање друштва расте у егзактној пропорцији са наметнутим ограничењима у погледу предбрачних и брачних (неверства, ванбрачни односи) сексуалних прилика и задовољстава.”

Huxley, Aldous (1946). „Ethics“ In: Ends and Means. 
London: Chatto & Windus, ppp. 331-12

sladak mali TROSTRUKI SINHRO

(Termin "sinhro" je skraćenica pojma "sinhronicitet", koji je u nauku uveo psihoanalitičar Carl Gustav Jung)

Nedelja pre podne 04.11.2018-te, na potkrovlju sam, nešto ne znam šta bi sa sobom, a vreme je još uvek lepo, šteta je trošiti ga u kući. Odjenom se setim da je danas zemunski buvljak, onaj pravi, ne onaj novobeogradski...

Odlučujem iznenada da odem do buvljaka, tek da se malo provozam biciklom, ne radi neke ciljane kupovine ... odluka je bila momentalna, bez dvoumljenja, ličila više na kao poriv ... i bez ikakvog presvlačenja sem obuvanja cipela, onako kako sam bio odeven u kući, sedam odmah na bajs i krećem ... a dok pedaliram, osećaj mi je neki da treba da žurim, ali mislim se zašto? ... do buvljaka mi je oko 10-tak minuta vožnje, možda i manje...

Dok vozim, razmišljam šta bih ipak kupio ako natrčim na pravu stvar, jer buvljaci su takvi - uvek iznenade kupca nečim vrednim ... hardware sigurno ne, jer puna mi je kuća toga ... znači, razmišljam, ostaje samo neka knjiga, ako natrčim na pravu... da - gledaću knjige!

Stižem iza 10h, uobičajena gužva ... tražim pogledom "štandove" po zemlji sa knjigama ... ima ih, negde su složene a negde samo nabacane na gomilu. Znam oprilike od ranije mesta gde ih uvek ima, obilazim ih ali ne nalazim ništa za mene...

Tako dolazim do kraja dugačke ulice okupirane uglavnom šetačima koji izdaleka samo merkaju robu ... na kraju nje je još jedna udesno kao ulica, a ustvari ćorsokak sa stepenicama na kraju. Plan mi je da završim šetnju razgledanja i krenem odmah kući ako ni tu ne nadjem ništa, da se po običaju ne vraćam nazad i na ogradjeni plac, zvanično mesto buvljaka...

A onda, na ovećoj gomili nabacanih knjiga, na samom vrhu, spazim jednu omanju ali podeblju za svoju veličinu, svu musavu i nikakvu jadnu ... izdaleka čitam "MATEMATIČKI PRIRUČNIK" - aha! ... evo je, ova bi mogla biti ta! ... sitna slova ispod naslova "za inženjere i studente" ne vidim odmah, isuviše je to za oči stare 66 godina...

Parkiram nekako bajs da nikome ne smeta i uzimam knjižicu ... sva se raspala, tzv. 'rikna' je skroz odvojena od stranica ... ... ali ... ALI ;) ... ja takve najviše volim, te koje su mnogo premetane po rukama, znači mnogo čitane, znači - vredne! ;) ... a ja matematiku cenim odavno, a najviše od kada sam je ispolagao na fakultetu u dva dela, višu I pa višu II ... ;)

U tom prvom dodiru sa knjižicom, odjednom začujem iza sebe glas koji me pita - Jel' to Bronštajn? ... okrećem glavu da vidim ko pita, i vidim starijeg mršavog čoveka sa takodje biciklom pored sebe ... okrećem mu naslovnu stranu i dajem da pročita ... Jeste, Bronštajn je, kaže ovaj, a onda nastavlja uz smešak - Nama su na ispitima davali da je koristimo, ali to nije pomagalo ako se nezna materija ... našta odgovaram - I nama su davali isto knjigu iz Mehanike tla na usmenom, ali je trebalo znati pronaći u knjizi gde je odgovor ... i dopunski pitam - A na kom ste vi fakultetu koristili ovaj priručnik? ... - Na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu, ali je moja bila na ruskom, a ta je vaša vidim na srpskom! ... Razmišljajući prelistavam knjižicu, ali se ne sećam nekog Bronštajna za ikakav priručnik? ... a samo ime "Bronštajn" mi je nekako sočno, uliva poverenje i respekt, neka je veličina u njemu samom...

Stavljam naočare i čitam ... da, na srbskom je, mada mi ni ruska mislim se ne bi smetala ;) ... tražim godinu izdanja originala, nalazim "Moskva 1962", deseto izdanje čak! ... slučajni poznanik odlazi uz pozdrav svega najlepše ... osvrćem se da nadjem prodavca, prilazi jedan mladi ciga, pitam pošto? ... 200 dinara, kaže ... kupujem priručnik bez cenjkanja ...

Dok se vozim nazad kući, mislim se dal' da odmah svratim do Jasne koja je tu usput, kod koje uvek nosim stare knjige na sredjivanje ... i setim se da je nedelja, da nije red u nedelju da joj poslovno dolazim kući, sutra ću...

*

Vraćajući se kući razmišljam ... o potrebnoj količini slučajnosti za susret u prostoru i vremenu sa nekim ko je u mladosti koristio takav priručnik - baš kada sam ga ja uzeo u ruke! ... a onda mi iz sećanja izvire podatak o još jednom čoveku koga sam znao, koji je takodje studirao na istoj akademiji u Zagrebu, pukovniku u bivšoj JNA, Randjelu Djošiću, ocu moje prve supruge...

U nameri da ne zaboravim sve ovo, rešim da to stavim na ovaj blog, i zato slikam knjižicu ... a na prvoj strani stoji kao dečijim rukopisom ispisano ime "Djole Zrnić" ... začudjen, listam dalje, i nalazim na više strana otisak pečata na kome piše: "Djordje B. Zrnić, Projektant softvera dipl.ing. Ugrinovačka 40, Zemun" ... a oca moje prve supruge su svi takodje zvali Djole, od prezimena Djošić ... sabiram: dva su mi se Djoleta desila u vezi jedne knjižice, a neko treći, slučajni prolaznik sa buvljaka, je studirao na Vojno-tehničkoj akademiji u Zagrebu kao i Djole otac moje prve supruge, dok je bivši vlasnik priručnika, takodje neki Djole, tu skoro mi komšija zemunac, pa još i softveraš kao ja ... plus je trebalo požuriti radi susreta u pravom trenutku prostor-vremena sa tim trećim, koji je isto studirao na onoj akademiji... Nekada su za tako šta govorili "Kako je mali ovaj svet...", a sada se više nema vremena za male svetove, sada svi negde žure i gledaju samo svoja posla (u ovom velikom svetu sveopštih komunikacija) ... a za takve užurbane se govorilo "Juri ko muva bez glave..." ... (a šta će muvi glava kada ima Google)...

Sladak mali trostruki sinhro, jel da :) ... tako to ide kada se ništa levo ne planira nego se vozi na osećaj, desnim vijugama... ;)

Zašto ne govorimo istinu?

Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i psihološkog laganja - brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada je važno biti iskren...

(Vesna Bantić Stefanović)

(IZVOR "Treće oko", PREPISANO iz broja 754 od 23.10.2018.) 

     Na "privlačnost" laži danas niko nije imun, nema čoveka koji makar jednom nije prećutao ili iskrivio istinu. U manevrisanju kroz svakodnevicu nesvesno se oslanjamo na svoju sposobnost obmanjivanja - kažemo nešto što nije istina, ili neku situaciju karikiramo. Sitna ili krupna laž su izlaz za kojim mnogi posežu.
   Od izgovaranja "belih laži", preko preterivanja, do obmanjivanja i patološkog laganja, brojni su razlozi zašto ljudi ne govore istinu. Ponekad želimo da ispadnemo bolji nego što jesmo, da u očima drugih izazovemo divljenje (JA vredim ako je moj život uzbudljiv), ili možda povećamo sopstveni uticaj i moć. Laži (namerno ne govorenje istine) često su naš način da održimo svoje samopoštovanje u mnogim neprijatnim situacijama. Istinu zaobilazimo i kada ne želimo da priznamo neku slabost  ili neuspeh, ili kada se plašimo da će nas izgovorena istina udaljiti od osoba koje volimo i koje nam znače. Ponekad to činimo da bismo sakrili kako se zaista osećamo, ili da ne bismo povredili drugu osobu, ili jednostavno zato što je laž lakše izgovoriti od istine.
   Danas je teško ostati iskren i prema sebi, i prema drugima. Ljudi se medjusobno lažu, varaju, obmanjuju (laskanjem, dodvoravanjem), a to im izgleda "hrabrije" nego da jedni drugima kažu istinu u lice. Na tom spisku onih koje lažemo smo i mi sami. Svi smo malo duhovitiji, pametniji, lepši, a posebno smo bolji vozači. Nekad slažemo nešto a da toga nismo ni svesni. Prema nekim istraživanjima, najviše lažemo one sa kojima imamo najprisniji odnos - članove porodice, partnera i dobre prijatelje. Istinu uglavnom prećutkujemo kada pričamo o vernosti i novcu. Najgora laž koju partneri izgovaraju jedni drugima je ona o (ne)vernosti. Odgovor na pitanje o preljubi je gotovo uvek negativan, ali reko kada tačan. Druga najgora laž tiče se novca. Partneri često skrivaju jedni od drugih gde su i kako potrošili novac. To rade kako bi se opravdali i sakrili istinu sami od sebe.

  Ono što ne znaš, ne može da škodi

   Većina ljudi teško odoli izazovu da bar povremeno skrene sa puta i preoblikuje je "po sobstvenoj meri". Ljudi se služe lažima u svakodnevnom životu, a najviše skrivenih istina ima u ljubavnim vezama. U vezi, partneri ne govore istinu u svakom trećem razgovoru. U braku postaju iskreniji, pa istinu zaobilaze u svakom desetom razgovoru. U emotivnim relacijama sitne laži su "dozvoljene" i uobičajena sredstva za zavodjenje, kako bi se izazvala nečija ljubomora, da nekome budemo još privlačniji i interesantniji. S' tim lažima živimo iz dana u dan, a najčesća i najrasprostranjenija neistina koja se izgovara i koja nikome neće nauditi je odgovor - "Dobro sam". Nedostatak kontakta oči u oči ohrabruje ljude da lažu. Lakše se ne govori istina u SMS-ovima nego u telefonskom ili direktnom razgovoru, tvrde stručnjaci. Neki ljudi imaju potrebu da govore polovičnu istinu, drugi preferiraju laži, neki vole da žive u lažima. Neki lažu iz pakosti, drugi da bi "spasili" sebe (zbog straha od prekora okoline ili kazne), a nekada to činimo jer smo izračunali da nam je to daleko korisnije nego da sagovorniku "saspemo" istinu. Iskrivljavanje istine je vrlo česta taktika u laganju. Ne kažemo čistu laž, nego promenimo istinu kako bi nam više odgovarala. Svako ponekad laže, samo je pitanje kada i s' kojim ciljem, tvrde stručnjaci. Ako ih govorimo u dobroj nameri, nazivamo ih "belim lažima". Iza njih stoji želja da sebe poštedimo neprijatnosti do kojih bi moglo da dodje ukoliko bi smo rekli istinu. To su male, iskrivljene istine koje ne škode nikome, ali nama puno pomažu. Da nekome ulepšamo dan, izbegnemo svadju, razočarenje, kako bi smo poštedeli tudja osećanja, kad želimo da neko nama drag ne pati ako baš ne mora. Život je lakši upravo zbog malih, dobronamernih laži: "Izgledaš sjajno"; "Nisam video tvoju poruku"; "Krenuo sam"; "Čujemo se"; "Vidimo se"; "U pravu si"; "Pozdravljaju i oni tebe" ... samo su neke od njih.
   Istina može da bude veoma surova stvar, pogotovo kada je kažemo u pogrešnom trenutku. Oni koji izgovaraju ovakve laži opravdanje nalaze u činjenici da je laž manje bolna od prave istine koja je često isuviše agresivna ili sračunata da povredi. Mnogi parovi pribegavaju "belim lažima" kako bi zadržali skladne odnose u braku. Nema ništa loše u njima dokle god se to nevino laganje ne pretvori u obmanjivanje (37% ljudi tvrdi kako laže kako bi sagovornika zaštitilo od "prave istine"), slažu se brojni psiholozi. Preterivanje, poluistine ili takozvane bele laži, mogu da budu važan saveznik na razgovoru za posao. Ulepšavanje istine može pozitivno da utiče na poslodavce, jer vam daje mogućnost da stvorite dobru sliku o vašim sposobnostima. "Bele laži" imaju svoju svrhu samo kada su dozirane na pravi način - ne bi smele da postanu uobičajena praksa. Kako laž od saveznika u društvenom životu može da preraste u karakternu osobinu, stanje duha, ili čak bolest? Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada nije vredno biti iskren svaki put? Korisno je da uočimo u kojim momentima se najviše služimo lažima, kako nas odredjena laž štiti, od čega nas štiti i da li ugrožava neki naš odnos?

  Nesigurnost navodi na laž

   Laganju su češće sklone nesigurne osobe koje imaju nizak nivo samopoštovanja. One veruju da u mnogo čemu nisu sposobne ili nemaju poverenja u ono što poseduju, zato osećaju veliku potrebu da to na neki način nadoknade, da kompenzuju na neki način ono što im nedostaje. Laž je prva greška za kojom posežu jer misle da će steći uvažavanje ako ističu kao istinite dogadjaje koje nisu doživeli. U svakodnevnom životu takvi ljudi izmišljaju razne priče samo da bi skrenuli pažnju na sebe. Suprotno uvreženom mišljenju - da se lažima češće koriste manipulatori i ljudi skloni spletkarenju, "lažljivci" mogu da budu i oni kojima je previše stalo do drugih, a ono do čega im je najviše stalo je to što drugi misle o njima - odnosno kakve će utiske ostaviti. Osim impresioniranja okoline, razlog laganja može da bude i strah od suočavanja sa stvarnošću. Pazite da vam laganje ne predje u naviku. U modernom društvu to je prilično raširena pojava, veština koju vrlo rano naučimo i prema istraživanjima, ljudi su prilično snalažljivi u tome. Savremeno društvo od nas zahteva da budemo savršeni, uspešni, ostvareni na svim životnim poljima. Ali ako je laganje deo rutine, biće nam jako teško da prestanemo da manipulišemo i lažemo, pa ćemo često i sami sebe uveriti u njih. Naučnici tvrde da je hronično ili patološko laganje opasno po mentalno, ali i fizičko zdravlje, bez obzira da li se iza njih krije dobra ili loša namera. Laganje crpi našu energiju, jer je teško voditi evidenciju šta smo i koga slagali i koju "masku" pred kim treba da stavimo. Najdestruktivniji oblik laganja je zadržavanje ili prikrivanje informacija od nekoga ko bi, kako mislimo, njima bio pogodjen.
   Osoba koja ima problema sa patološkim laganjem izgovara laži svakodnevno, u velikim količinama i jako ubedljivo, kao da izgovara čistu istinu. Ako u lošoj nameri lažemo, manipulišući kao bismo izvukli neku korist za sebe, povredjujemo drugu stranu - cena je gubitak poverenja. Budite što iskreniji i bićete srećniji, tvrde stručnjaci na osnovu rezultata brojnih psiholoških studija. Oni koji su smanjili upotrebu sitnih laži u svakodnevnom životu postali su srećniji, redje su osećali simptome glavobolje i manje oboljevali od virusnih infekcija. Veća iskrenost u komunikaciji poboljšala im je odnos sa članovima porodice, prijateljima i kolegama.

  Laganje kao navika

   Naučnici su zaključili da istinom možemo produžiti i životni vek, jer svaki put kada slažemo mi doživljavamo stres, jedan od glavnih izazivača raznih psihofizičkih oboljenja. Kada lažemo, naš mozak je preopterećen, onog trenutka kada to uradimo, telo oslobadja kortizol u mozak. Nekoliko trenutaka kasnije, memorija se "pregreje" - dok pokušavamo da se setimo i laži i istine. Sav ovaj dodatni stres ima i negativne posledice po zdravlje. Može da poveća krvni pritisak, izazove napetost u vratu i glavobolju, probleme s' probavom i bol u donjem delu ledja. Laž je naveći potrošač energije - trošimo je dok izgovaramo i održavamo neku laž, što može da izazove anksoznost, a u nekim slučajevima i depresiju. Iskrenost je osnova svakog zdravog i zrelog emotivnog odnosa, zato oprezno birajte reči za koje niste sigurni da neće povrediti partnera.
   Dobar način za kontrolisanje patološkog laganja je druženje i provodjenje vremena s' ljudima koji su iskreni, koji cene istinu i s' kojima možete otvoreno da komunicirate. Psiholozi savetuju da je potrebno da se suočite s' istinim, koliko god da je ona teška, jer ipak, istina boli a laž "ubija". Prikrivanje tajni i skrivanje nečeg od drugih je zamka. Najveći deo vremena provodimo u toj igri "skrivača" - pogrešnog predstavljanja u skladu sa tim koja nam je priča u tom trenutku potrebna. Izbegavanje istine, nespremnost da se kaže ono što zaista osećamo i mislimo, pogubno može da utiče na naše zdravlje i sreću. Psihološko isceljenje moguće je samo zahvaljujući slobodi koja se javlja kada više ništa ne skrivamo.

   KOMENTAR vlasnika bloga:

   Laž je PRIMAMLjIVA; ona rešava tekući "problem" brzo i efikasno za onoga ko je izgovara. Ljudi nemaju iste sisteme vrednosti i zbog toga je nešto, bilo šta, za neke normalno a za neke nije. Tu situacija, kada zbog razlike u vrednovanju može doći do nerazumevanja ili konflikta svake vrste sa svakojakim posledicama - laž lako rešava, PREMOŠĆAVA...
   ALI...!!!
   Ima i ljudi koji UVEK govore istinu i zbog toga imaju probleme! Jednostavno, ma koji nivo komunikacije da je u pitanju - laž im je strana pojava, čak ih ona i nervira kada je opaze kod drugih! Jedan sam od takvih, dobro znam taj usud...
   Ipak, poštujući svoja životna iskustva i načela, ne bih pristao da mi misli zaKOROVe ma kakve laži. Laži MUTE BISTRINU mišljenja, jer ... ako pristanemo na neophodnost laganja - gubimo realne oslonce stvarnosti!
   A kako se laž najlakše prepoznaje? Većini ljudi dok lažu - zadrhti glas ako ih iznenadnim pitanjem proveravamo za prethodno izgovorene laži - to STRAH zatreperi u njima. Na tim nekontrolisanim reakcijama savesti se zasniva i detektor laži. Samo su okoreli lažovi imuni na takva pitanja...

STVARNOST poStaje SVE MANjE REALNA

...? ... ;)
Zanimljiva tvrdnja, jel da ... koja pledira da razdvoji pojmove stvarnosti i realnosti za koje smo navikli da su sinonimi, jedno te isto. Ajde ipak da pokušamo da ih razdvojimo, da im nadjemo razlike. 

Smatrajmo da je stvarnost ono što je neposredno oko nas, što primamo čulima, pa zato svako od nas ima SVOJU stvarnost obzirom na svoje opažajno i spoznajno okruženje koje formira NjEGOVO lokalno iskustvo. Dakle stvarnosti dvoje njihovih vlasnika mogu itekako da se razlikuju; recimo jedan je afrikanac u savani a drugi stanovnik megapolisa - njihove stvarnosti nemaju veze jedna s' drugom!

Tako gledano, da li realnost ima svoje lokalno vlasničke mnogostrukosti? Uzmimo da ih nema, da je realnost jedna jedina zajednička za sve, moguće različita samo vremenski, za svaki svoj trenutak. Realnost je ono stvarno dešavanje koje ne zavisi od njenog ma kog opažanja - ona je u jednom vremenskom trenutku ISTA za sve!

E sad', ako ne prihvatate ovu polaznu postavku - nemojte dalje da čitate, bolje da odustanete nego da se moguće na kraju nervirate... :\ ...jer kazivanje nije baš povoljno!

...

Ali na stranu sve to, ta finesa o razlici termina stvarnost i realnost - nešto drugo je suština naslova!

Kako mi sve više i više, odnosno svako od nas danas spoznaje svoju ličnu i lokalnu stvarnost, ali i onu širu/dalju koja ga interesuje? Nemojete da se pravite nevešti, zna se kako - preko neta! ;) ... (detalj: kada neku reč zbog česte upotrebe skraćujemo, to je dokaz da nam je ona mnogostruka svakodnevica, da nam je 'ušla pod kožu').

Tvrdim da danas ogromna većina svetske populacije svoju stvarnost konzumira preko ekrana različitih veličina (jer se danas sve samo "konzumira", a razmišljanje o sadržaju konzuma ili uopšte kao kosmološki fenomen - je out!). Ako udjete u bilo koji autobus, videćete da velika većina njih odsutno bulji u svoje mobilne (zvane i "mob", opet ona primedba o čestoj upotrebi koja skraćuje reči). Videh čak da neki i džogiraju gledajući u svoj mob!

Sada sledi sabiranje: 2+2=4 ... ko svoju stvarnost konzumira kroz ekrane, on svoju realnost vidi i doživljava ONAKO KAKO MU JE ONA SERVIRANA od onih koji prave te sadržaje po netu! A oni to naravno znaju, pa to i koriste - čik pogodite na čiju vajdu? ... ;)

Ali ipak, šta je u tome toliko loše rećiće večiti oponenti, ako se ima bukvalno 'trenutno na dlanu' šta se sve dešava u svetu i društvenim mrežama (paznja!!! - to zadnje je kao droga!). Da, dobro je to tako mehanički gledano, ali ima jedna "sitnica": otkud znate da je to tamo sve istina što vidite i čitate, i da je rečeno baš sve? ;) ... ... Da, daa! ;/ - i zato naivno pitam: jel ima u današnje vreme da neko laže o bilo čemu? Ima naravno, počev od reklama pa do visoke politike sasvim je normalno da se laže ... "cilj opravdava sredstvo", milina živa! Sto više lažete to ćete pre postići ono što hoćete, jel tako ... lažima treba dati samo lepše ime "marketing", slično onim rasprodajama što ih odjednom zovu "akcije" ;( ... E da, psihologija je moćna sprava! ;) ... A cilj je: što brže do uspeha čija je jedina mera materijalno posedovanje onoga što dokazuje vaš društveni status i životni "uspeh" ... ma ko te pita jesi li čitao klasike književnosti, ma 'ajde bre koji klasici, važno je kako je meni danas, to je mera moje stvarnosti! ... a za neke (one fuj/bljak druge), je samo važno da prežive svoju stvarnost, pa zato I ONI MORAJU da lažu, jer - kako drugačije uopšte, govoreći istinu, opstati u svetu gde SVI lažu, makar i iz kurtuazije?! ... INTERES bilo kog nivoa do koga se dolazi na bilo koji način postaje od strane svake društvene zajednice opravdani razlog za sve - svi ga priznaju kao neminovnost pa zato i normalu, svi ga prihvataju kao validan način mišljenja, ponašanja i delovanja! ... :/ ... i tako krenusmo u rikverc evolucije :((( ...

Zaključak: što više buljite u ekrane i ekrančiće, to manje živite sopstvenu stvarnost već onu iza njih, TUDjU - TO je vaša stvarnost, ono što vam drugi serviraju, ne dešavanje oko vas! ... pa otud' i naslov ovog posta! ;)

Eto, to sam samo hteo da vam kažem, a sad' ipak nastavite da surfujete i guglate... jer tamo je sve, sva vaša stvarnost i ceo vaš život! ... I uopšte, šta će nama pamet kad imamo smartove i net? ....... i WIFI naravno! ;)))  (nek' digne ruku onaj ko nije gledao Matrix?! ....... da, al' tamo su sve kablovi!)