25.8.05

zašto su rekleme - dosadne?

zato sto se - ponavljaju...

Bunimo se opravdano (?) protiv spam-a na netu, smeta nam kada dobijemo samo 1 mejl koga nismo trazili i koji nam oduzima dragoceno vreme. To je cak negde i kaznjivo. Ali kada se to u sustini isto desava na TV-u, i to po 100 puta jedno te isto, onda to vise nije kaznjivo, onda je to legalno. Zasto? Zato sto je "to" u prvom slucaju besplatno za onoga ko salje, a u drugom nije. Jednom je to gadni "spam", a drugi put su to fine "reklame". Da li je to - licemerno?

Jeste, licemerno je... VEOMA

Samo zato sto postoji "platni promet", sto je neko spreman u jednom slucaju da daa pare, samo zbog toga je sustinski ista stvar jednom prokazana a drugi put legalna. Kada bi se ceo svet posmatrao odozgo, sa neke daleke planete, i smatrao jednim entitetom koji ima svoj nekakav karakter - kako bi se video, eto, na tom jednostavnom, ociglednom primeru? Kao vrlo, VRLO licemerna osoba, lako prevrtljivog karaktera za malu paru!


Predlog?

Nek' ostane sve kako jeste, a neka se stvari promene samo u jednom detalju: neka reklame na TV-u budu jednokratne, da se svaki kadar reklame pusta samo jednom i nikada vise - isto sto se desava sa spam-om: prima se jednom. Kada se na tom mestu, mestu te visekratnosti izmeri razlika izmedju spam-a i TV reklama, vidi se da se "platni promet" desava ustvari samo zbog ponavljanja. A sta sa njime dobijamo, iako ne trazimo? Dobijamo gubitak nasih resursa: trosimo licno vreme gledajuci jedno te isto po stoti put, cekajuci da TV spam prodje, trosimo i pare na struju koju trosi nas televizor dok mi zaludni blejimo u nesto sto smo videli i videli i videli mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada, mnogo puta do sada...

Preporuka: kada dodju TV reklame, ugasite ton i gledajte jedan metar daleko na bilo koji stranu od ekrana, dovoljno da njihov sadrzaj ne dopire do vas. Reklame su toliko sarene i brzomrdajuce, da ce te sasvim sigurno zapaziti kada se zavrese, kada mozete da nastavite dalje sa filmom ili vestima. Probajte, videcete kako vam je zivot najednom postao cistiji, neuflekan...

P.S. ...i jos nesto, manje kao vazno a u stvari najbitnije: reklame promovisu LAZ kao normalno ponasanje! Da! Sto vise gledate reklame, to vise ce vam najvulgarnije laganje postajati normalno. "Mi smo najeftiniji, mi smo najbolji..." a nit je jedno nit je drugo. Mene su ucili da ne lazem, ali to je bilo kad' sam bio mali, kada nije bilo reklama. Rekli su jos i da je samohvalisanje losa ljudska osobina, da se vazi samo kada te drugi hvali, a ne ti sam sebe... Ali to je bilo davno, to se danas ne vazi...

18.8.05

mane demokratije

Teza: toliko hvaljeni sistem IMA (suštinske!) MANE - i u ideji i u implementaciji.

Dokaz:

1 - vladavina proseka a ne kvaliteta
forsiranje SAMO kvantiteta (1 glasač = 1 glas), odnosno zanemarivanje KVALITETA glasača: profesor i čistač ulice su ravnopravni, a odlučuje se o sudbini celog naroda za sledećih 4-5 godina - dovodi do toga da kuću ne vodi najpametniji nego najprosečniji

2 - opasnost od rascepa mišjenja birača
na dva jednaka a dijametralno polarizovana dela


izaziva prinudu kompromisnog rešenja kada odlučujuću ulogu odjednom dobija minorna stranka koja ucenjuje jednu od one dve jače pretnjom da će se privoleti onoj drugoj - i to je sasvim regularno priznat način ponašanja (?)

3 - postojanje izborne kampanje

1 - trošenje nelegalnog novca na kampanju: tajkuni investiraju u svog kandidata kao u tržišni proizvod a političar time sebi stvara buduće obaveze prema njima kada dodje na vlast, u smislu raznih nelegalnih povlastica koje će se tražiti od njega

2 - kvalitet kampanje a ne vrednost kandidata utiče na rezultat izbora

3 - davanje nerealnih obećanja za koja se nema realna obaveza ispunjenja (sem date reči) a na osnovu kojih većina lakovernih glasa

4 - neravnopravan favorizovan pristup medijima:

- cena reklame je velika, što suštinski remeti ravnopravnost stranaka

- verovatno favorizovanje pristupa informativnom prostoru samo miljenika od strane medija, koji su i ranije bili zavisni od neke stranke

5 - važnost spoljnog a ne suštinskog:

- transparenti, baloni, zastavice, razdaragana masa, aplauzi, osmesi... a sve zato što mnogo ima lakoverno povodljivih

4 - mali % birača koji u suštini na kraju odlučuje

- za validnost izbora je dovoljna izlaznost proste većine (50%), a od skora se prihvata i manje, bilo koliko da izadje birača, što skroz srozava celu ideju "većinskog" odlučivanja - do njene negacije

- od tog broja izaših se formira skupština i vlada, sa opet dovoljnih 50%, pa 50% od 50% daje 25%, odnosno, grubo ali suštinski tačno gledano, svega 25% odlučuje o sudbini ostalih 75% registrovanih, mogućih birača

5 - javno glasanje u skuštini/parlamentu

- da bi partije mogle da kontrolišu glasanje svojih pulena tj. da bi se sprovela volja ustvari jednog čoveka - šefa partije


...i zato - NEDAJMO im naš legitimitet, ne izadjimo na izbore !!! ... ne budimo saučesnici u nečem što je loše a često i farsa


4 velike zagonetke

Frederik Pol, "Kapija 2: s' one strane plavog obzorja dogadjaja"
strana 46, izdanje Polaris-a

Robinet Brodhed, glavni junak SF romana, prica sa Albertom Anstajnom, svojim kompjuterskim programom...

*

"Pre nego sto ti saopstim tu pretpostavku moram u pojedinostima da razmotrim cetiri glavne tacke, i to ovako."

"Jedan. Velicine koje je Mali Dzim nazivao 'boga mu brojevima'. To su numericke velicine, uglavnom pripadaju vrsti koja se naziva 'vandimenzionalna', jer su ISTE za SVAKU jedinicu mere za koju imaju smisla. Odnos izmedju mase elektrona i protona. Dirakov broj kojim se izrazava razlika izmedju elektromagnetne i gravitacione sile. Edingtonova strukturna konstanta. I tako dalje... Mi te brojeve znamo sa velikom tacnoscu. Ono sto ne znamo to je ZASTO su takvi kakvi su? Zasto ne bi strukturna konstanta iznosila, recimo, 150 umesto 137 - plus? Kad' bi smo mi razumeli astrofiziku - kad' bismo imali potpunu teoriju - bili bi smo u stanju da te brojeve izvedemo na osnovu teorije. Mi imamo jednu dobru teoriju, ali ne mozemo iz nje da dedukujemo te brojeve. Zasto? Da li je mogucno", upita on svecanim tonom, "da su ovi brojevi na neki nacin slucajno takvi?"

On zastade, odbi nekoliko dimova iz svoje lule, a zatim podize u vis dva prsta.

"Dva. Mahov princip. I kod njega se takodje postavlja jedno pitanje, mozda nesto lakse. Moj pokojni prethodnik", rece on, namignuvsi malo - verujem da bi meni pokazao da je o ovome, zaista lakse govoriti - "moj pokojni prethodnik darovao nam je teoriju relativiteta, za koju se obicno smatra da pokazuje da je sve relativno u odnosu na nesto drugo, izuzimajuci jedino brzinu svetlosti. Kada si ti kod svoje kuce na Tapanskom moru, Robine, tvoja tezina iznosi osamdeset pet kilograma. To ce reci, to je mera koja pokazuje koliko se ti i planeta Zemlja uzajamno privlacite; to je tvoja tezina, u izvesnom smislu, u odnosu na Zemlju. Postoji takodje jedno svojstvo koje se naziva 'masa'. 'Masa' se najbolje odredjuje na osnovu sile koja je potrebna da izvede jedan predmet, recimo tebe, iz stanja mirovanja. Obicno smatramo da su 'masa' i 'tezina' priblizno jednake, a na povrsini Zemlje to i jeste tako, samo sto se uzima da je masa inherentno svojstvo materije, dok je tezina uvek relativna u odnosu na nesto drugo. Ali", on opet namignu, "hajde da izvedemo jedan gedanke-eksperiment, onako u glavi, Robine. Pretpostavimo da si ti JEDINO bice u svemiru. Druga materija ne postoji. Koliko bi tezio? Nikoliko. Kolika bi bila tvoja masa? A, tu se postavlja pitanje. Predpostavimo da imas jedan mali pojas sa raketnim pogonom i da si resio da ubrzas svoje kretanje. Posle izmeris ubrzanje i izracunas kolika je sila bila potrebna da te pokrene, i izracunas svoju masu - je l' tako? Ne, Robine, ne. Zato sto nema NICEGA prema cemu bi odredio kretanje! 'Kretanje', kao pojam, nema samo po sebi znacenja, on takodje zavisi od drugih 'nepomerljivih' stvari. Znaci da sama masa - prema Mahovom principu - ZAVISI od nekakvog spoljasnjeg sistema, pa je Mah smatrao da bi to moglo biti ono sto je on nazvao 'sveukupni svemir', i tako je osmisljena. A shodno Mahovom principu, onako kako su ga moj prethodnik i ostali prosirili i na druge stvari, takvu ISTU zavisnost nalazimo i kod svih drugih 'inherentnih' osobina materije, energije, prostora... ukljucujuci i 'boga mu brojeve'. Robine mnogo sam te zamorio?"

"Da znas da jesi, Alberte", zarezao sam ja, "ali teraj dalje!"

On se nasmesio i podigao u vis tri prsta.

"Tri. Ono sto je Henrijeta nazvala 'Tacka iks'. Kao sto se secas, Henrijeta nije uspela da odbrani svoju doktorsku disertaciju, ali ja sam njenu disertaciju pazljivo procitao i mogu da kazem sta je ona pod tim mislila. Tokom prve tri sekunde posle velikog praska, sto ce reci pre nastanka vaseljene kakvu mi danas poznajemo, citava vaseljena je bila relativno kompaktna, strasno vrela, i potpuno simetricnog oblika. Henrijeta je u svojoj disertaciji nadugacko citirala jednog starog matematicara iz Kembridza po imenu Tong B. Tang i druge; oni su izneli tvrdnju da se posle tog trenutka, posle onoga sto je Henrijeta nazvala 'Tacka iks', ta simetrija - 'zamrzla'. Sve konstanete koje mi danas primecujemo fiksirane su na toj tacki. Svi boga mu brojevi. Oni nisu postojali pre 'Tacke iks'. Oni postoje i nepromenjljivi su sve odonda.

Znaci, na Tacki iks u vremenskom kontinumu, tri sekunde posle velikog praska, nesto se dogodilo. Mogao je to biti sasvim slucajan dogadjaj - uskomesanost usled rasprskavanja oblaka.

A mogao je biti i hotimican."

Zacutao je i pusio neko vreme, gledajuci u mene. Posto nisam reagovao, on uzdahnu i podize uvis cetiri prsta.

"Cetvrto, Robine, i poslednje. Stvarno se izvinjavam zbog ovog dugackog uvoda. Poslednja vazna stvar u Henrijetinoj pretpostavci bila je u vezi sa 'nedostajucom masom'. Cini sa da jednostavno u vaseljeni nema dovoljno mase koja bi se uklopila inace veoma uspesne teorije o velikom prasku. Tu je Henrijeta napravila jedan ogroman 'iskorak' u svojoj doktorskoj disertaciji. Iznela je tvrdnju da su Hiciji naucili na koji nacin da stvore masu i da je uniste - i u tome je, kao sto danas znamo, bila u pravu, mada je to bilo samo njeno promisljanje, a visoki strucnjaci pred kojima je branila svoju disertaciju to su zivo osporili. Zatim je nacinila jos jedan 'iskorak'. Iznela je tvrdnju da su Hiciji, u stvari, prouzrokovali nestajanje izvesne kolicine mase. Ne na nekom svemirskom brodu, mada bi da se njeno nagadjanje toga ticalo bila u pravu, nego u mnogo sirem, smislu. Na nivou ukupne vaseljene, u stvari. Njena pretpostavka je bila da su oni pazljivo proucili 'boga mu brojeve' i kao i mi dosli do izvesnih zakljucaka koji izgledaju tacni. Ovde stvar postaje malo zamrsena, Robine, pa obrati paznju - ali skoro smo stigli do kraja.

Vidis, te fundamentalne konstante kao na primer 'boga mu brojevi', odredjuju da li zivot moze ili ne moze da postoji u vaseljeni. Uz vrlo mnogo drugih stvari, razume se. Ali ako bi neke od njih bile malo vece ili malo manje, zivot ne bi mogao da postoji. Uvidjas li sta logicki proizilazi iz te tvrdnje? Da, mislim da uvidjas. To je jednostavan silogizam. Gornja premisa, 'boga mu brojevi' nisu odredjeni zakonima prirode vec su mogli biti drugaciji da su se u 'Tacki iks' zbili izvesni drugaciji dogadjaji. Donja premisa, kada bi oni bili drugaciji u ovom ili onom smislu, vaseljena bi sa manje gostoljubivosti prihvatila zivot. Zakljucak? E, u tome je sustina stvari. Zakljucak: kada bi bili drugaciji u nekom drugom smislu, vaseljena bi sa vise gostoljubivosti prihvatila zivot."

I onada je prestao da govori, i sedeo je i gledao u mene, zavukavsi ruku u jednu papucu kako bi se pocesao po tabanu.

Ne znam ko bi od nas dvojice duze cekao da onaj drugi prvo progovori. Ja sam pokusao da svarim gomilu veoma nesvraljivih ideja, a sto se tice starog Alberta, on je resio da mi daa dovoljno vremena da ih svarim. Presekao nas je Pol Hol...

12.8.05

ono što nam TREBA

Nama (obicnima, vecini) treba JEDNOSED zasticen od kise za odlazak na posao, nesto na pedale ali i sa opcijom pogona na elektricni motor za slucaj uzbrdice. Jednostavan, lagan, trajan, ne zahtevan...

Dokaz:

trenutno moguca opcija 1:

Voziti se kolima na posao, odnosno sedeti u pokretnoj fotelji, pravi je luksuz i za nase zdravlje i za zivotnu sredinu. To je dokaz da kao ljudska vrsta jos nismo izasli iz doba pubertera kada nas malo sta interesuje sem nas samih i sadasnjeg trenutka, a zivotna sredina - najmanje.

trenutno moguca opcija 2:

Voziti se javnim prevozom na posao, autobusom ili podzemnom, zna da bude frustrirajuce maltretiranje ako isti nije komotno dimenzionisan: ako nas guraju, ako smo u galami, u smradu... Pokusavaju to da nam upakuju u celofan na kome pise "gradska vreva" kao, boze moj, neku zivotnu nuznost i "lepotu" urbanog zivota, da bi gorku bombonu lakse sisali svaki dan - ali...

trenutno moguca opcija 3:

Bicikl jeste resenje, ali samo na ravnom terenu i kada nema padavina; voziti uzbrdo i po kisi na posao ipak je preveliki zahtev za obicnog coveka, nije on onaj Amstrong... Pa i samo dva tocka nisu dosta: zar da na semaforu moramo nogama drzati ravnotezu a bara do kolena ?

Ergo:

Trebaju nam dakle 3 tocka, pedale i nekakav elektricni motor za ispomoc na uzbrdici (koji bi punio akumulator prilikom kocenja - VRLO vazna sposobnost), a sve to upakovano u nesto nepromocivo i lagano, danas bar ima takvih materijala...

Prednosti bi bile ocigledne: odlazak i povratak sa posla bi bila svima potrebana rekrecija, ne bi bilo one frustracije u cekanju i guzvanju po javnom prevozu ili u trazenju mesta za parking; zivotna sredina bi znacajno bila zdravija, saobracajnih udesa bi bilo takodje manje zbog manje brzine kretanja... sta ce nam mogucnost 200 km/h ako stojim u koloni...

Zamislite samo sebe kako lagano pedalirate gradom zasticeni od sunca il' kise tamnim jajastim staklom, udobno zavaljeni u polulezeci polozaj astronauta, dok oko vas iz iPod-a lagano lebde zvuci Jose Padilla-e i njegovog Souvenir albuma... Divota! :)

I jos nesto. Cena takvog licnog vozila bi bila sigurno manja za 10 do 20 puta od uobicajene cene ovog sadasnjeg ne-licnog, a usteda bi sasvim sigurno nasla bolju svrhu, recimo za neko zaista egzoticno putovanje...

Zasto tako sta jos nije UOBICAJENO ?







obrnuto

Kada vidite prosjaka na ulici, zapitajte se - da li volite sto je on tu ?

Ako mu date milostinju - ne pitajte se vise, vi volite sebi da cinite mali kompliment da ste bolji od njega...


11.8.05

Sila gravitacije - različita na istom mestu ?

Isak Njutn:


F = G * ( m1*m2 / d2 )


Albert Anstajn:


F = G * ( m1*m2 / d2.00000016 )

(nije gravitacija razlicita nego se menjaju nasa saznanja o njoj)

NAPOMENA: gornje formule nisu korektno matematicki napisane zbog nemogucnosti pisanja eksponenta; kod "d2" i "d2.00000016" brojevi 2 i 2.00000016 su eksponenti rastojanja "d", tj. radi se o kvadratima... m1 i m2 su naravno mase tela; ovog puta su brojevi u indeksu, dole...


Teorija REDA iz HAOSA

Oficijelna konvencionalna nauka
apstrakcijom UPROSCAVA pojave
stvarajuci UPROSCENI model problema
preko koga dolazi do ZAKONA ponasanja.

Jednu od kljucnih pretPostavki razumevanja sveta
cini ENTROPIJA: opsta TEZNjA ka "trosenju" energije,
ka njenom uravnotezenju.

S'druge strane je evidentna pojava EVOLUCIJE:
postizanje stanja sve vece i vece UREDjENOSTI sistema.

Termodinamicar Ilija Prigogin je
razvio matematicki model koji pokazuje da
OTVORENI SISTEM pod izvesnim okolnostima
(kada je daleko od ravnoteznog stanja

i kada nelinerano fluktuira)
moze SPONTANO da predje u stanje

VISE SLOZENOSTI i ORGANIZACIJE

preskacuci statisticku bifurkaciju/cepanje
iz ociglednog haosa u uredjeno stanje.

("disipativne" strukture)

Nemoguce je odrediti
kakav ce biti BUDUCI oblik stanja vise organizacije sistema.

Gornje menja nacin poimanja ustrojstva vaseljene:
IZ HAOSA MOZE NASTATI RED:
u svetu koji funkcionise po zakonima entropije
postoje OTVORENI SISTEMI koji ne samo da se entropiji suprotstavljaju
vec postaju sve uredjeniji - sto lici na apsurd
tipa dilatacije vremena obzirom na brzinu kretanja
a zasta vec sigurno znamo da je cinjenica a ne apsurd...

...

Ajde da mi, ovakvi nadobudni lajci, o toj viziji od Ilije nam gromovnika, da malo i mi pokusamo ipak da razmisljamo...

Sta ako sve mora da tece i da se menja i sta ako, kada nesto (pa i taj gadni haos recimo) dodje do svog ekstrema i nema kuda dalje jer sve svoje stadijume i stanja je vec prosao...? Zar nije onda LOGICNO da se izokrene u svoju suprotnost, u harmoniju figurativno receno, jedino sto mu je jos ostalo...?

Iz toga mozda izvlacim jedan zakljucak: da je kretanje, ili bolje OSCILOVANjE, "jaci" zakon od svih... Svemir se trenutno siri a dokle ce, ne znamo... Mozda ce neko, jedne daleke noci pod zvezdama da se zapita isto - al' u suprotnom smeru...?

*

1977 Nobel Laureate in Chemistry
for his contributions to non-equilibrium thermodynamics,

particularly the theory of dissipative structures.

Background
Born: 1917Place of Birth: Moscow, Russia Residence:

BelgiumAffiliation: Université Libre de Bruxelles, Brussells and University of Texas, U.S.A.

http://www.marxist.com/science/arrowoftime.html
http://www.utexas.edu/opa/news/03newsreleases/nr_200305/nr_prigogine030528.html
http://order.ph.utexas.edu/people/Prigogine.htm



Zašto postojimo, živimo?

Pitanje je toliko tesko da se izlizalo od svog nemanja odgovora ili od razlicitih odgovora, sasvim je svejedno...

Postoji jedna prosta istina: ako nema tragova iza nas, kao da i nismo hodali. Po meni je to sustina postojanja: da sto vise drugih, i u vremenu i u prosturu, i dosad' i sada i odsad' - bude me primetilo, bude znalo i zna za mene, budem na njih imao nekakav uticaj... Iz cega sledi sustina: to ne mogu ako nemam kontak sa njima, ako sa njime ne komuniciram; dakle, ja postojim i zivim da bi' komunicirao sa drugima, sa sto vise njih to bolje - a i obrnuto: da bi dobio sto vise od njih njihovog... dakle - obostrani saobracaj je (naravno) u pitanju...

A sve ide u tom pravcu, sav taj Internet i sav taj mobilni bum od telefonije u cijim smo sredistima. Zasto recimo postoje gradovi? Prvo zbog elementarne razmene dobara koja je takodje jedan vid komunikacije (potrebno je bilo imati/znati mesto gde da se dodje, pijacu), zatim zbog opet komunikacije: kada nije bilo ona sadasnja dva nacina, Intereneta i mobilnih, jedini je nacin bio koncentrisati se na manjem prostoru da bi komunicirali sa njih sto vise, prvo horizontalno ulicama u sirinu a zatim i vertikalno zgradama i podzemljem u visinu/dubinu - bitan je broj stanovnika po kubnoj jedinici prostora, jer je fizicka blizina bila presudna za kolicinu komunikacije... Zatim su izmislili knjige, novine i pisma, opet zarad komunikacije... pa eto nam u tu svrhu i Interneta sa e-mail-ovima, instant message-erima, forumima, blog-ovima, pa pejdzera, mobilnih telefona... Jedna sveopsta i totalna komunikacija...

I sad', kada se ima takav uvid u desavanje, postavlja se naravno pitanje dokle ce to da ide, gde je tome kraj? Jedini moguci odgovor je - do krajnjih granica, do god se moze! A dokle je to? Dok jednog dana ne budemo, na svoj licni ili ne (cak!) zahtev, u najdirektnijoj mogucoj vezi sa SVIMA, i kao zasebnim entitetima i kao celinom, njihovim prezentom ili emanacijom. Posledicna sustina je novi razlog postojanja: svi mi zajedno postojimo da bi jednoga dana bili - jedna CELINA, jadan jedinstveni organizam zasnovan na bezgranicnoj komunikaciji elemenata koji ga cine. Ovo telo u kojem smo, ono je samo prolazno pakovanje onoga sto komunicira a na njegovom je vrhu; jednoga dana nestace potreba za tim telom, bice suvisni atavizam: ostacemo "sami" i nematerijalni sa svojim mislima plutajuci u moru komunikacije - "pakovanje" ce biti suvisno. Postacemo jedan deo, jedna celija jednog jedinog velikog meta-organizma ciji ce cilj biti opet taj isti - komunikacija sa drugim takvim, istim, slicnim - meta-organizmom negde tamo daleko, na drugom kraju svemira. Kao sto su u evoluciji celije gradile organizme, tako ce isto umovi graditi meta-organizme, samo sada na jednom visem, apstraktnijem nivou.

A onaj elementarni, uslovni razlog postojanja je - saam opstanak; da bi se sve to gore izdesavalo moramo prvo opstati, i kao zajednica i kao pojedinci, cinioci te zajednice. Dakle opet :) nalazimo vise odgovora, sve zavisno od mesta posmatranja, aspekta.

U prilog svemu recenom su i donje dve male vesti, skinute naravno sa Internet-a:


*


U planu je novi sustav za upoznavanje 'Serendipity',
kojim ce vam Bluetooth-om opremljen mobitel signalizirati kada je u blizini 'srodna dusa'.

Tako nesto mogli su smisliti samo znanstvenicki smokljani koji ne bi znali sto je to cura ni da ih njome lupite po glavi. Doticna ekipa je s cijenjenog MIT-a (Massachussets Institute of Technology) iz Bostona, iz njihovog Media Laba, a predvodi je Nathan Eagle; s njim su na tome radili i Pedro Yip, Steve Kannan i Doochan Han. Eagle kaže da ga je na smisljanje tog sustava potakla frustriranost neefikasnoscu metode slucajnih susreta: "Ovo je u stvari namijenjeno ljudima koji nisu bas vjesti u upucavanju. Moglo bi im pomoci da 'razbiju led'."


Princip je jednostavan: unesete svoje podatke, sto volite a sto ne volite, sto zelite a sto ne zelite od potencijalnog partnera/partnerice i kad god su dva mobitela ukljucena u taj sustav jedan blizu drugog (na desetak metara), servis usporedi njihove podatke. Ako dovoljan broj podataka odgovara, telefoni automatski razmjene osobne podatke svojih vlasnika (i fotografije), pa tko zeli - neka nazove...

Oni stidljiviji mogu programirati mobitel da razmjenjuje podatke samo s nekim s kime vec imaju zajednicke poznanike, a oni pustolovniji mogu odabrati program koji ce ih upoznavati samo s potpunim strancima. Sve to zvuci jako zgodno, a trebalo bi probno profunkcionirati vec ovog ljeta.

Neki tehnoloski znanci, poput Camerona Marlowea koji na MIT-u istrazuje drustveno umrezavanje, smatra da bi preveliki broj mogucih kandidata mogao cijelu stvar uciniti neprakticnom: "A naravno da biste bili neskloni tome da privremeno iskljucite tu funkciju, da ne biste propustili mozda bas onu osobu koja je prava za vas." Mi u Klik-u sjetili smo se jedne druge nimalo ugodne mogucnosti: ako imate prijatelje sklone neslanim salama, koji su tehnoloski dovoljno obuceni da udju u sustav Serendipity-ja i preprogramiraju podatke, mogli bi vas poceti ganjati masni bradati bajker-i koji su jako uvrijedjeni sto ne uzvracate pozive kad ste bas takvog trazili, ili neka druga nimalo pozeljna varijanta partnera...

M.F. 18.03.2004.


*


Ovo izumitelji Bluetooth-a sigurno nisu planirali: 'toothing' je novi obicaj koji koristi mogucnosti bezicnog povezivanja za dogovor o seksu.

Britanci opremljeni Bluetooth mobitelima poceli su ih naveliko koristiti u dogovorima za nonsalantni seks nabrzinu. Praksa nazvana toothing uhvatila je korijena jos i prije nego sto su nastali planovi o servisima za romanticno upoznavanje zasnovanim na Bluetooth-u, poput Serendipity-ja; velika prednost toothing-a (ili bluejacking-a, kako se jos naziva) je sto je potpuno besplatno.

"Toothing je anonimni seks sa strancima - obicno u nekom sredstvu javnog prijevoza (najcesce vlaku) ili zatvorenoj okolini poput konferencije ili seminara", glasi objasnjenje na web stranici posvecenoj doticnom 'hobiju'. Buduci da Bluetooth uredaji automatski stupaju u kontakt s drugim Bluetooth-ovima u rangu od desetak metara uokolo, dovoljno je poslati poruku "Toothing?" pa da se nadje druga zainteresirana osoba kojoj je takoder dosadno i sevila bi se. Kad se zainteresirani spoje, razmijeni se par poruka i dogovori mjesto na kojem ce se sam cin obaviti - toalet, prazan kupe, skladiste, prostorije za osoblje...

Autor toothing-websajta Jon, nazvan 'Toothy Toothing', objasnjava: "Veliki dio mojeg dana zauzima dosadno putovanje u grad na posao i natrag, sto predstavlja potpuno mrtvo vrijeme. Flertanje je zabavno, seks je zabavan. Mi samo koristimo skupocjene komplicirane igracke da bismo dosli do najosnovnijeg oblika zabave."

M.F. 20.04.2004.


10.8.05

Ponekad...

Ponekad mislim da neznam šta činim
dok držim ruke u vatri i stojim ukraj puta.
Da li je to zbog ptiiica što bez smisla lete a moja ih sećanja prate,
ili je to zbog vas u meni, dalekih polja leptira muuk - neznam...

Ponekad mislim - da misliti je glupo,
da je trava suviše duboka,
da su moora suviše visoka,
da su čuula suviše daleka...
pa se tada setim, da bih ruke sećanju kradući dao,
samo da se setim - kuda poglede u očima da oslepim...

Sedim i ćutim u korpi za sećanje svojih misli.
Čekam neko novo čekanje,
da ga se setim, da ga odćutim, pa da ga bacim...
Možda bih da poletim,
da skrijem sebe gde god me nema,
od pogleda u meni,
od hiljadu boja što u meni bukte,
od gomile cigana što u vama lete...

Zagledan van sebe,
vidim moje novo gledanje u mene:
sam sam sebi smrt u steni dok se vozim,
sam sam sebi sinje more dok se kupam,
sam sam sebi - KRIK u pesmi dok se pevam ...



Oznake: